РУСКЕ КАМИКАЗЕ СА ВЕШТАЧКОМ ИНТЕЛИГЕНЦИЈОМ: Дронови главна тема саветовања Путина и војног врха у Сочију

Бранко Влаховић - стални дописник из Москве

06. 11. 2021. у 20:27

КО ће бити победник у неком од локалних ратова који ће се водити наредних година и деценија увелико ће зависити од беспилотних летелица нових генерација. Сада дронове имају не само најразвијеније земље већ и други, па могу да користе високопрецизно оружје. Значај дронова показао је и последњи рат између Азербејџанаца и Јермена у Нагорном Карабаху. Захваљујући турској помоћи Азербејџан је имао доминацију у ваздуху и са лакоћом погађао јерменске тенкове и друга возила као и важне објекте.

РУСКЕ КАМИКАЗЕ СА ВЕШТАЧКОМ ИНТЕЛИГЕНЦИЈОМ: Дронови главна тема саветовања Путина и војног врха у Сочију

Беспилотна летелица "Охотка" / Архива

Да су Руси свесни да ће беспилотне летелице у савременом ратовању имати све већу важност доказ је да је председник Владимир Путин 2. новембра у Сочију на саветовању са представницима Министарства одбране РФ и руководиоцима војно-индустријског комплекса дао предност у односу на друге теме управо потреби да се још интензивније ради на новим и "паметнијим беспилотним летелицама".

- Ми смо се научили да се супротстављамо и заустављамо нападе противничких беспилотних летелица. Врло добро знамо како су се користили и колико су били ефикасни дронови у оружаним сукобима последњих година. Свесни смо колико могу бити опасни - казао је Путин.

Дронови су неупоредиво јефтинији од модерних авиона, а подједнако су ефикасни у погађању циљева на земљи. Посебно ће бити ефикасни јефтини дронови-камиказе чији је једини задатак да препознају противнички циљ и да се упуте ка њему и уништи га. Присетимо се, раније су беспилотне летелице коришћене само за добијање информације о распореду непријатељских снага и за корекцију артиљеријске ватре.

Многи су Путинове поруке пред ТВ камерама у Сочију схватили као поруку председнику Турске Ердогану као и председнику Украјине Зеленском чија је војска минулих дана први пут употребила турски "бајрактар" којим је погођен један топ на територији Донбаса. Путин је казао да руска војска има више од две хиљаде дронова различитих модела и величине. Он је тражио од војних и цивилних стручњака да појачају рад и да у прављењу беспилотних летелица користе перспективне технологије, најсавременија достигнућа науке и технике укључујући и вештачку интелигенцију.

Поред Путина, главни говорник у Сочију је био командант ваздушно-космичких снага Русије, Сергеј Суровикин. Он је говорио о могућностима робота "маркер" који може да се користи у борби против беспилотних летелица. Говорило се и о радиоелектронској борби и прављењу замки у којима би непријатељски дрон остао без команди.

Руси не скривају да конструкторски биро "Кронштат" у Санкт Петербургу прави нови дрон. Директор тог конструкционог бироа Николај Долженков је казао да нови дрон може да делимично замени авионе типа "авакс" који на великој удаљености препознају циљеве.

Зашто је Русија била заостала у развоју беспилотних летелица не само за САД већ и за Израелом није никаква тајна. Што се тиче знања, Руси су га и раније имали сасвим довољно. Уосталом, сви инжењери који су у Израелу радили на њиховим најбољим дроновима били су пореклом из СССР-а где су и стекли образовање. Главни руски проблем је био што се у војном и државном врху развоју дронова није придавао значај. У Јељциново време је главни проблем развоја била беспарица. Кад су се САД и Израел интензивно бавили прављењем ударних дронова, руску армију је мучила беспарица, био је проблем обезбедити официрске плате. Али и у време првог дела Путинове владавине, док је министар одбране био Анатолиј Сердјуков све до новембра 2012. ни о каквој озбиљнијој производњи дронова није било ни говора. У том периоду су чак престали да школују нове пилоте јер су сматрали да их и тако имају превише. Кад се то зна, јасно је зашто су Американци, па и Израел још и сада знатно испред Русије у развоју беспилотних летелица нових генерација.

Због тога што су многи стручњаци за дронове деведесетих емигрирали у Израел Русија није имала ни стручњаке који је требало да се баве ударним дроновима. То се видело код прављења ударног дрона "алтаир" у Казану. Био је проблем и то што дрон није имао мотор за дужи боравак у ваздуху, објашњава бивши командант руске авијације, генерал- пуковник Виктор Бондарјев. Пројекат "Алтаир" су од Казана преузели конструкцију 2018. у Уралском заводу и тај дрон ће моћи да лети више хиљада километара.

Али прави напредак је направљен тек у конструкторском бироу "Кронштат" у Санкт Петербургу где су пре пет година направили "орион" који су многи упоређивали са америчким "предатором". "Орион" је тежак тону, а у том конструкционом бироу припремају се да направе двоструко тежи "сириус", а затим и "хелиос" који ће бити тежак пет тона. Његов домет ће бити три хиљаде хилометара.

Рат у Сирији био је нови импулс у размишљањима колико је важно имати ударне дронове. Чувени конструкторски биро и фабрика "Сухој" одлучили су да направе "охотник", што у преводу значи ловац који је тежак 20 тона. Он је имао већ први лет и требало би да располаже уникатним бојевим особинама и ефикасношћу. Према неслужбеним информацијама, тај дрон ће коштати милијарду рубаља (око 14 милиона долара). У руском руководству кажу да живот пилота нема цену, па ће се све више правити дронови. Није тајна да Руси сада изучавају и туђа искуства коришћења дронова .

УЗЕТИ ТРЖИШТЕ

МАДА Руси засада не спадају међу лидере по производњи беспилотних летелица, у Москви не скривају своје амбиције.

- План нам је да заузмемо десет посто светског тржишта "беспилотника". На форуму "Армија" били су преговори са више од 20 делегација из разних земаља које су заинтересоване за куповину нашег "ориона-Е" .

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

У ПОТРАЗИ сте за станом у центру града који је довољно изолован од градске вреве, окружен зеленилом и реком, а с друге стране вам је подједнако важно да кварт има одличне саобраћајне везе са свим деловима Београда?

18. 04. 2024. у 10:00

Коментари (0)

ЕТО, ЈАВЉА МИ СЕ! Како је Новак Ђоковић шокирао новинарку ЦНН-а