„ПАКИСТАНСКИ ТОК“: Стратешки продор Русије на југ – и то је тек почетак

Новости онлајн

03. 09. 2021. у 18:03

ОВИХ дана страни медији пишу да Русија наставља да шири своје стратешко присуство у кључним тачкама на карти света.

„ПАКИСТАНСКИ ТОК“: Стратешки продор Русије на југ – и то је тек почетак

Фото АП

У овом случају није реч о војсци и флоти, него о енергетици, тачније – о „Пакистанском току“.

У Исламабаду је недавно завршен билатерални састанак на коме су групе техничких стручњака из обе земље потврдиле спремност да реализују пројекат. Дуж трасе потенцијалног гасовода почеће геолошко-истраживачки радови.

Идеја о пројекту настала је у тешком тренутку. Међувладин споразум о изградњи гасовода „Север-Југ“ у дужини од скоро 1.100 километара потписан је 2015. године. Пројекат је подразумевао да руски извођачи радова изграде транзитни гасовод у од луке Карачи до града Лахор. Наредне две године готово да није било никаквог напретка. Стране нису могле да се договоре око висине тарифа за гас.

У пролеће ове године пројекат је преименован у „Пакистански ток“, а министри енергетике обе земље саопштили су да су спремни да започну са градњом у најскорије време.

Да би се разумела идеја и циљ оваквог пројекта, важно је подсетити да је Пакистан земља са преко 220 милиона људи. Подаци показују да цео југо-западни део земље дуж границе са Ираном и Авганистаном практично нема сопствена ко генерациона постројења, а у региону северно од Исламабада једини извор енергије представља неколико хидроелектрана малог капацитета.

Реализација „Пакистанског тока“ капацитета 12,4 милијарде кубних метара гаса годишње обезбедиће гориво за нове електране, а оне ће напајати индустријска предузећа која се налазе у Панџабу, на граници са Индијом. Уколико пројекат успе, гасовод се може пружити и до престонице.

КАКВИ СУ ИНТЕРЕСИ РУСИЈЕ У СВЕМУ ТОМЕ?

Почнимо од гасовода ТАПИ (Туркменистан – Авганистан – Пакистан – Индија), у коме је Русија имала улогу техничког гаранта, а такође добављача опреме и цеви. Крајњи прималац гаса је Индија, али све транзитне земље имају огромну потребу за гасом и стога ће јасно тражити свој удео угљоводоника. Што се тиче Пакистана, у складу са условима пројектног задатка „Пакистанског тока“, тај гасовод би требало да се у подручју града Мултана укључи у гасовод ТАПИ.

Укупан капацитет та два гасовода у тој тачки износиће 55 милијарди кубних метара, што у потпуности одговара било ком од „Северних токова“. Имајући такве ресурсе у рукама, Пакистан ће моћи да започне масовну унутрашњу гасификацију и добиће значајан адут за политичко супротстављање Индији, која држи суседни спорни Кашмир.

Поред тога, формирање гасног тржишта у земљи као што је Пакистан гарантовано ће изменити светско тржиште угљоводоника. Првенствено је веома интересантан Катару који ће најкраћом рутом из Персијског у Омански залив и даље у Карачи моћи да испоручује сопствени течни природни гас. С тим у вези, у будућности ће се испоруке катарског гаса у Европу смањити, што ће још више повећати значај руских гасовода и испорука преко њих.

Поред тога, Русија испоручујући цеви и другу опрему, продаје финалне производе са максималном додатом вредношћу.

Не постоји ни најмања сумња да је повећана активност у региону повезана како са политичким променама у Авганистану, тако и са завршетком изградње гасовода „Северни ток 2“. Русија је јасно показала да је способна да заврши било који пројекат, чак и под притиском масовних санкција.

Индија тежи да постане главна металуршка сила у свету, а потребно јој је, између осталог, и плаво гориво из Русије. Пакистан жели да достигне нови ниво индустријског развоја, али му је за то неопходан природни гас, а све суседне земље суочавају се са дефицитом гаса и не намеравају да га деле са Исламабадом.

Одлазак Американаца из Авганистана био је камен који је покренуо читаву лавину глобалних промена. Ако покрет „Талибан“ (организација забрањена у Русији) успе да сачува земљу од још једног тоталног рата свих против свих, у најскорије време бићемо сведоци борбе за нова енергетска, трговинска и индустријска тржишта.

rs.sputniknews.com

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
КО ЈЕ ДАВИД КНЕЖЕВИЋ КОЈИ ЈЕ УХАПШЕН У МАЈАМИЈУ: Након нестанка супруге Ане побегао за Србију

КО ЈЕ ДАВИД КНЕЖЕВИЋ КОЈИ ЈЕ УХАПШЕН У МАЈАМИЈУ: Након нестанка супруге Ане побегао за Србију

НАЦИОНАЛНА полиција ухапсила је данас у Мајамију Давида Кнежевића, супруга Ане Марије Кнежевић Хенао, Колумбијке која је нестала у Мадриду 2. фебруара. Давид Кнежевић, држављанин Србије, био је главни осумњичени откако су америчка полиција и ФБИ прикупили доказе да је реч о насилном нестанку, сазнају шпански медији.

06. 05. 2024. у 17:33

Коментари (1)

ПАЛА ОДЛУКА! Ево кога је Новак Ђоковић одабрао за тренера, мастерс у Риму све открио (ВИДЕО)