МАКРОНУ СЕ "ОСВЕТИЛЕ" КЛАСИЧНЕ СТРАНКЕ: Уместо о локалним стварима, у кампањи главне биле државне теме

Горан Чворовић - Стални дописник из Париза

22. 06. 2021. у 08:11

РЕКОРДНА, историјска апстиненција француског бирачког тела у савремено доба, у управо одржаном првом кругу регионалних избора, од чак близу 67 одсто(!) показала је да грађани у овом тренутку најмање мисле о политици.

МАКРОНУ СЕ ОСВЕТИЛЕ КЛАСИЧНЕ СТРАНКЕ: Уместо о локалним стварима, у кампањи главне биле државне теме

Фото Танјуг/АП

Коначно су укинути полицијски час и ношење маски на отвореном, па су људи више желели да се проведу на излету, него да одлазе на биралишта, што је, ето, на крају било контрапродуктивно за актуелну власт, која је, чак, због ове две мере, значајно добила на популарности последњих дана. Макронови кандидати су у укупном збиру завршили тек пети.

Као бумеранг владајућој странци се вратила и ситуација коју је створио долазак Емануела Макрона на власт, довођењем у инфериорaн положај класичних политичких формација. Показало се да стандардне партије имају јаку организациону подршку и верно бирачко тело на локалу.

Фото Танјуг/АП

Емануел Макрон

Једно од објашњења оних који нису изашли на биралишта је и да ће све бити исто, без обзира на то кога заокруже, што показује степен апатије и летаргије у коју је запало друштво. Многи су одустали и због тога што се на локалном нивоу, уместо да се разговара о свакодневним проблемима, школству, градском саобраћају или грејању, у предизборној кампањи највише причало о државним проблемима, као својеврсној предигри за председничке изборе који ће бити одржани на пролеће.

Одлуком да споји регионалне изборе и оне за мање територијалне јединице, департмане, власт је додатно збунила грађане, јер се више није знало ко о чему одлучује и зашта гласа. Нарочито је алармантан податак да чак 87 одсто младих од 18 до 24 године, дакле, на првом изборном испиту зрелости, није изашло пред гласачке кутије! Једноставно, потпуно су неизаинтересовани.

Фото Танјуг/АП

Марин Ле Пен

Истина је да је реч о локалним изборима, а не о општим, председничким и парламентарним, истина је и да француски региони немају моћ немачких лендера, али се на овом нивоу и у једној централизованој Француској, много тога одлучује, па остаје нејасно због чега су се грађани баш до те мере оглушили о грађанску дужност да заокруже име неког од политичара који ипак одлучује о њиховој судбини.

Регион Оверња-Рона-Алпи, на пример, има више становника него 13 земаља ЕУ, други је по економској снази у Француској и осми у Европи по БДП-у који је већи од португалског. Овде је, иначе други био наш Андреја Котарац, у име странке Марин ле Пен.

Марин ле Пен је слаб одзив окарактерисала као "грађанску катастрофу" која даје потпуно погрешну слику о односу политичких снага у земљи, и позвала своје бираче да у много већем броју изађу на биралишта у другом кругу у недељу. Вођа са супротног краја, на челу крајње левице, Жан-Лик Меланшон је истовремено позвао да се преиспита могућност увођења лимита одзива на изборима, да би имали легитимитет.

ДЕМОКРАТСКИ ШАМАР У ЛИЦЕ

БРИТАНСКИ Би-Би-Си цитира једног од Макронових посланика, Аурору Берж, која је описала слабе резултате своје партије "демократским шамаром у лице свих нас". Ово је први пут да је Макронова странка учествовала у регионалним изборима, пошто његова Република у покрету није постојала када су се одржани претходни регионални избори 2015. године.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)