СВЕТИЊА ЗА ДВА МОНАХА: Обновљен православни манастир на Рожњу у ФБиХ

Владимир Митрић
Владимир Митрић

18. 05. 2025. у 22:00

НА месту манастира на Рожњу, у општини Сапна, у Федерацији БиХ, 12 километара од Прибоја у Републици Српској, на Мајевици, који је у славу Светом пророку Јеремији подигнут још у 13. веку, никла су нова манастирска здања.

СВЕТИЊА ЗА ДВА МОНАХА: Обновљен православни манастир на Рожњу у ФБиХ

фото В Митрић

Сада блиста и сија као у славна времена, захваљујући раду, труди и залагању двојице свештеника родом из тог села, рођака и имењака Зорана С. Илића и Зорана Р. Илића, али и др Рада Савића, председника Грађевинског одбора и његових чланова, као и добротвора.

У Митрополији зворничко-тузланској истичу да је древни манастир на ком је настао нови, по предању, подигнут у доба када и Манастир Ловница, код Шековића у Републици Српској.

- Године 1981. учињена су археолошка истраживања и у поду порушене цркве пронађена је гробница са посмртним остацима (костима) тројице монаха из непознатог периода - кажу у Митрополији зворничко-тузланској. - Кости ових монаха чувају се у Храму Рођења Пресвете Богородице у Прибоју. Претпоставља се да је манастир касније био метох Тавне и да су га Турци порушили у 16. веку.

Др Радо Савић, који је начелник Општине Лопаре, иначе угледан лекар и велики верник Српске православне цркве, каже да је изградња светиње почела пре 17 година. Темеље храма, по благослову надлежног епископа, освештао је прота Цвико Мићић 14. маја 2009. године. Црква, која је сада драгуљ краја, православља и рода, димензија је девет са седам метара, изграђена од ситне цигле и камена, покривена лимом, са звоником и два звона.

Уз храм и конак

ПОРЕД прелепе цркве ту су конак, крстионица и друга пратећа здања. На најлепши начин све се уклопило у амбијент села и краја. Сви који су учествовали у великој акцији, као и верници, радују се што је дошао и час освећења. То је веома обрадовало и духовног оца мештана овог краја митрополита и архиепископа зворничко-тузланског Фотија.

- Све је завршено, укључујући и живопис који је урадио уметник из Лознице Живорад Илић - прича др Радо Савић. - Иконе је осликао академски сликар, универзитетски професор Миладин Лукић. Радили смо саборно, с љубављу, како се и зида и подиже светиња. Имали смо доста посла и обавеза, али и част да будемо његови обновитељи у овом селу, у Федерацији БиХ, где је пре рата било 80 српских домова, а данас живе само два монаха. Ово је наша обавеза према славним прецима, али и према нашим младим нараштајима, да следе и поштују сваки траг рода свог и вере своје православне, која нас је чувала и сачувала у најтежим временима.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.

07. 12. 2025. у 13:36

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.

07. 12. 2025. у 11:41

Коментари (0)

КАРЛЕУША ОТКРИЛА ЦЕЦИ ИСТИНУ О СНАЈИ: Није остала равнодушна на речи о Вељку и Богдани