Регион

СВЕТИЊА ИЗГРАЂЕНА ТОКОМ КОСОВСКОГ БОЈА: Манастир Свети Андрија у кањону Матка - по легенди подигао га је Краљевић Марко (ФОТО)

Ј. С.

12. 06. 2023. у 07:00

ПОДРУЧЈЕ кањона Матка, једног од најлепших туристичких атракција Северне Македоније, које се налази на петнаестак километара од Скопља, „удомило је је неколико историјских цркава и манастира.

СВЕТИЊА ИЗГРАЂЕНА ТОКОМ КОСОВСКОГ БОЈА: Манастир Свети Андрија у кањону Матка - по легенди подигао га је Краљевић Марко (ФОТО)

Највећу пажњу бројних туриста привлачи манастир Светог Андрије, који се налази у клисури реке Треске. Саградио га је Андрија Мрњавчевић, син краља Вукашина, 1389. године, а садржи фреске које је насликао Јован Митрополит.

Манастир је првобитно подигнут високо у кланцу Треске, али се после подизања бране и хидроцентрале на њој, 1938. нашао на обали акумулационог језера Матка.

Године 1932. у манастиру су били и монаси избегли из Русије. Манастирска црква је тада била затворена, на неприступачном месту. Према сачуваном натпису на унутрашњем зиду, он је настао заслугом митрополита Јоана и Григорија монаха. Скромност здања објашњава се чињеницом да је настало у време Косовског боја.

Ипак, путницима намерницима много су занимљивије легенде које се преносе, јер носе са собом интригу и мистерију. Једна од најчешће препричаваних гласи да су у повратку са Косовског боја, Краљевић Марко и Андрија наишли на једну меану ушушкану у кањону. Андрија је решио да сврати, а Марко је одлучио да га сачека испред, као да је слутио да је меана пуна Турака који су скочили на Андрију пре него што је Марко Краљевић успео да реагује. Револтиран Марко их је све побио, а на месту где је се налазило тело његовог брата подигао је манастир.

POGLEDAJ GALERIJU

Данас манастир окружује неколико кафана Светиња је углавном под кључем, па бројни туристи могу да уживајуи у њеној лепоти само споља, иако је, како се наводи у подацима о манастиру, иконостас вредан пажње.

Живопис манастирске цркве су радили фрескосликари митрополит Јован и јеромонах Макарије, о чему сведочи натпис у самој цркви. Њихов рад се доста разликује од осталих фрески рађених у 14. веку на подручју данашње Северне Македоније, како по стилу, тако и по темама.