ГРУБОРИ СУ ЈОШ У ПЕПЕЛУ: У засеоку села Плавно код Книна, комеморативним скупом, обележено 26 година од свирепог убиства српских цивила

У ЗАСЕОКУ Грубори села Плавно код Книна, данас је обележено 26 година од свирепог убиства шесторо српских цивила, 25. августа 1995. године, у данима после злочиначке војно-полицијске акције "Олуја".

Фото "Фејсбук"

Уз родбину жртава комеморацији су присуствовали потпредседник Владе Хрватске Борис Милошевић, председник Српског националног вијећа Милорад Пуповац, као и изасланик председника Србије Веран Матић.

Иако већ годинама понављају обећање како треба створити услове за повратак становништва у Груборе и Плавно, сада опустела села у општини Книн, без људи и са још разрушеним зградама које су у том стању од августа 1995, готово ништа од тога није реализовано. Грубори су још у пепелу.

- У ових годину дана нису се направили неки тектонски помаци, а тешко је после 26 година направити револуционарне искораке. Људи су очито створили животе негде другде, а на примеру Грубора смо желели да покажемо да стварамо услове за повратак - рекао је Милошевић, уз напомену да постоји подршка локалне заједнице, од жупаније до града Книна.

Милошевић је, такође, рекао да "треба ићи према недвосмисленим законским решењима за поздрав 'За дом спремни'" и најавио да ће се на јесен разговарати о иницијативи Јеврејске општине за потпуну забрану усташких симбола, јер је досадашња судска пракса неуравнотежена.

Обраћајући се присутнима, Милорад Пуповац је подсетио на трагичне догађаје у том крају током и после "Олује" и, такође, коментарисао предлог Јеврејске општине да се промени казнени закон и онемогући у било којој прилици истицање усташког поздрава: "За дом спремни", рекавши да се о томе разговара са председником хрватске владе Андрејом Пленковићем.

- Добро је што је премијер рекао да је недопустиво истицање усташких симбола, а разговоре ћемо да наставимо - казао је Пуповац, али детаље тих разговора није открио.

Пуповац је позвао све да младе упознају са злочиначком НДХ и изразио наду да садашња хрватска влада жели да реши тај проблем.

Језиво убијени сви становници и све куће спаљене, Фото Принтскрин

У Груборима су 25. августа 1995. године припадници тзв. антитерористичке јединице "Лучко" убили шесторо српских цивила, а мртва тела запалили. Иако су оптужнице за злочин у Груборима биле подигнуте, нико на крају није осуђен, иако је суд утврдио да су злочини почињени. Сви који су се нашли на оптуженичкој клупи ослобођени су "због недостатка доказа": за извршење убистава командир групе Фрањо Дрља, као и Божидар Крајина и Игор Бенет, командант специјалне полиције Жељко Сачић теретио се да није ништа учинио да би спречио злочин у Груборима, а на основу командне одговорности, судило се и генералу Ивану Чермаку. Један од оптужених командира специјалне полиције пронађен је мртав пре него што је суђење завршено. Његова мајка је тврдила да је убијен јер је желео да открије истину о злочину у Груборима.

УНПРОФОР ИГНОРИСАО УПОЗОРЕЊА

ЗЛОЧИН у Груборима је почињен над свим затеченим становницима, а убијени су Ђуро Карановић (41) и чланови породице Грубор: Марија (90), Милош (88), Јово (65), Милица Грубор (51) и 73-годишњи Јово (Дамјанов). И све куће су запаљене. Припадници Унпрофора су истог дана уочили дим из запаљених кућа, затекли запаљена тела уморених цивила и све снимили, као и изјаву генерала Ивана Чермака, а потом су злочин пријавили својој команди, која је игнорисала упозорења, па су се зверства на подручју тадашње Републике Српске Крајине наставила.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације