Хоћете да имате боље односе са људима? Обратите пажњу, ово су најчешће грешке у комуникацији

КОЛИКО пута сте чули или изговорили: "Проблем је лоша комуникација", "Кад би људи пажљиво слушали једни друге можда би решили несугласице" или "Нисам тако мислио, погрешно си ме разумео".

FOTO: Depositphotos/Elnur_

Подаци показују да људи не "региструју" половину онога што им неко говори, а запамте само четвртину када их питају о чему су разговарали.

Начин на који комуницирамо говори много о нама и од тога зависи какав ћемо утисак оставити. Али не треба заборавити да је комуникација двосмеран процес, па је важно какав ћете бити и говорник и слушалац. Зато је битно да препознате уобичајене проблеме у комуникацији и негативне интеракције.

Доктор Роберт Смит, интерниста и професор на Државном универзитету у Мичигену, чији је рад фокусиран на комуникацију са пацијентима и ментално здравље у примарној здравственој заштити, указује на уобичајене замке у интеракцији.

- Одређена понашања могу да ометају саговорника, његово изражавање осећања и проблема, угрожавајући тако однос. Такође, то често ставља особу која слуша и њена интересовања у фокус интеракције - каже др Роберт Смит.

FOTO: Depositphotos/gstockstudio

Ево у чему се најчешће греши у комуникацији са другима:

Прекидање саговорника: Ово је чест проблем током разговора посебно када постоји јасна разлика у моћи, као што су релације родитељ-дете, шеф-запослени или лекар-пацијент.

Нејасан или нелогичан одговор: Овако се, често намерно, игнорише забринутост говорника и угрожава кредибилитет испитивача, уз вероватноћу нарушавања односа ако се проблем понови.

Избегавање одговора: Игнорисање интересовања саговорника готово сигурно ће прекинути ефикасну комуникацију и вероватно угрозити будуће интеракције. Ако немате времена или нисте заинтересовани за разговор, реците му то или наставите касније.

Незаинтересованост: Уздах и гледање у страну или на сат су јасне препреке за добру интеракцију. Чак и ако нисте заинтересовани да слушате саговорника, реците му. Иако му се то можда неће свидети, чините праву ствар. Уколико желите да га саслушате, али сте заузети, наставите разговор када вам буде одговарало.

Ометање разговора: Често ненамерно, овај проблем може да поквари интеракцију чак и када су две особе заинтересоване за разговор. Спустите мобилни телефон на сто, искључите телевизор, затворите врата и избегавајте друге ометајуће факторе.

Негативно понашање: Ово је још један проблем када обе стране желе да разговорају, али понашање испитивача омета његов ток. Избегавајте да се врпољите, куцкате оловком о сто или лупкате ногом о под, као и да гледате кроз прозор, да се шминкате, грицкате нокте и слично.

Минимизирање забринутости: Добронамерно, али може бити штетно. Када саговорник изрази забринутост, као што је, рецимо, страх од болести, смрти или губитка посла, можете да претпоставите да жели да разговара о томе. Пажљиво га саслушајте. Али уместо "Није све тако лоше као што мислиш" или "Биће све у реду", без обзира на ваше добре намере, упитајте га: "Можеш ли мало детаљније да објасниш зашто се тако осећаш?" На овај начин показујете да вам је стало до те особе и да желите да је подржите тако што ћете је боље разумети.

Предлагање решења: Жеља да будете од помоћи понекад може да поквари такву намеру. Најбоље би било да не покушавате да анализирате и решавате проблеме, већ пажљиво слушајте саговорника. Сачекајте да вас неко нешто пита пре него што понудите решење.

Дељење искуства: Типично, добронамерно, фокусирање на сопствена искуства, чак и ако су релевантна за проблем и бригу саговорника("И мени се десило исто"). Али не би требало то да радите, осим ако не захтева саговорник, посебно на почетку разговора.

Неприкладно подстицање позитивног става: Такво уверавање може деловати корисно, али није увек ефикасно. Ако неко покрене тему о проблему који има, жели да разговара о томе, али не и да добије лажна уверавања.

Шта можемо да урадимо како бисмо побољшали комуникацијске вештине?

Доктор Роберт Смит каже да уколико препознате било коју од ових замки у интеракцији са другима, урадите следеће:

Најважније је да идентификујете емоцију, затим користите емпатичке вештине, једну или две истовремено током интеракције: Након што саговорник изрази емоцију и каже да ли се осећа узнемирено, срећно или љутито, важно је да то разумете и да поштујете. Кажите: "Прошли сте кроз много тога" или "Напорно сте радили на овоме."

Препоручујемо

Панорама

0 1

Колико је мало, а колико превише: Шта је за вас идеалан број сексуалних партнера?

20. 04. 2026. у 21:00

Др Новости

0 2

"Пут ка преједању" Психолог упозорава родитеље: Никако не терајте децу да поједу све из тањира

21. 04. 2026. у 22:00

Панорама

0 0

Није само чувар блиставог осмеха: Савет плус - Откријте шта све може паста за зубе

20. 04. 2026. у 23:15

Панорама

0 2

ШТА ЈЕ СИВИ РАЗВОД? Кад брак после 50. доживи крах

11. 04. 2026. у 22:50

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације