Панорама

СВИЊСКА СРЦА И РИБЉА КОЖА: Границе између операциони сале и научне фантастике се бришу

Драгана Матовић

29. 09. 2025. у 15:39

КАО седамнаестогодишњакиња, Мери Роч је седела испред телевизора и гледала серију "Човек од шест милиона долара", која говори о препороду. "Можемо га поново изградити", говорио је наратор."Бољег него што је био пре. Бољег. Јачег. Бржег."

СВИЊСКА СРЦА И РИБЉА КОЖА: Границе између операциони сале и научне фантастике се бришу

Идеја о астронауту састављеном од бионике тада је била чиста фантастика. Али, како Роч примећује у својој новој књизи "Замењиви ти: авантуре у људској анатомији", граница између научне фантастике и операционе сале почиње да се брише.

Живимо у ери брзих открића "која су истовремено чудесна, невероватна и надреална", пише она, уводећи нас у будућност у којој се делови тела узгајају у лабораторијама.

Најдраматичнији пример је срце. У једној лабораторији Универзитета у Мичигену хирурзи користе "срце-у-кутији" - уређаје који одржавају орган у животу и до 12 сати, три пута дуже него класични транспорт на леду. Тај продужени временски оквир значи више успешних трансплантација и више пацијената којима се пружа друга шанса за живот.

Најчешћи донорски органи потичу од свиња. Њихова срца по величини и грађи највише личе на људска. Године 2022. хирурзи са Универзитета у Мериленду трансплантирали су свињско срце човеку који је живео још два месеца, док су друге екипе успешно имплантирале свињске бубреге у пацијенте у можданој смрти. Ако клиничка испитивања наставе да дају охрабрујуће резултате, стручњаци предвиђају да би ксенотрансплантације могле постати уобичајене у наредној деценији.

Како пише "Њујорк пост" пластични хирург из Бостона, Џереми Говерман, замишља будућност у којој ће пацијенти имати "своју личну свињу", генетски измењену да се подудара с њиховим организмом - непријатна, али потенцијално спасоносна "фарма резервних делова", не само срца, већ и бубрега, коже, рожњача или панкреасних ћелија за лечење дијабетеса.

Лекари се окрећу и другим животињама - експериментишу са кожом бакалара као материјалом за пресађивање. Иако звучи језиво, ефекти су изузетни: рибља кожа затвара ране, штити од инфекција и подстиче зарастање боље него синтетички завоји.

Роч пише о пластичном хирургу из Грузије, Иви Кузанову, који је једном пацијенту реконструисао полни орган користећи средњи прст. Поступак, који је, како каже, применио "четири или пет пута" у последњих петнаест година, укључује имплантацију костију прста и преусмеравање уретре, чиме се ствара чврст, функционалан орган.