ВЕЛИКО АРХЕОЛОШКО ОТКРИЋЕ: Верује се да је откривен старачки дом од пре 1.600 година (ФОТО)

В.Н.

14. 09. 2025. у 22:45

ДОБРО очувани мозаик откривен на северу Израела могао би бити остатак дома за старе, који потиче с краја 4. или почетка 5. века, кажу археолози. Ако је то тачно, био би то најранији конкретни доказ постојања такве установе пронађен током археолошких ископавања.

ВЕЛИКО АРХЕОЛОШКО ОТКРИЋЕ: Верује се да је откривен старачки дом од пре 1.600 година (ФОТО)

Foto: Profimedia

Археолози који ископавају антички хришћански византијски град Хипос, смештен на брду источно од Галилејског језера, до тог закључка дошли су након проучавања дела мозаика откривеног на прагу једне јавне зграде. Део мозаика садржи троредни натпис на грчком језику „мир са старијима“, исписан у горњем делу крста подељеног хоризонталном линијом.

Мозаик такође приказује алфа и омега слова — прво и последње у грчком алфабету — која заједно чине хришћански симбол. Око медаљона се налази мноштво шарених мотива. Међу њима су египатске гуске, птице које пију из пехара, као и стабла цитруса и чемпреса.

„То је сведочанство о томе како је хришћанска заједница у Светој земљи током византијског периода бринула о старијима. То је одговорност која је до тада била искључиво на породици“, навели су аутори нове студије о овом открићу у заједничком саопштењу. „Овај развој догађаја вероватно одражава нове хришћанске начине живота ван традиционалних породичних структура, попут монаштва“.

Зграда посвећена старијима

Студија је објављена у августовском издању часописа Zeitschrift für Papyrologie und Epigraphik. Публикација се бави истраживањима из области папирологије и епиграфике античког периода. Иако писани извори сугеришу да су се домови за старе у овом региону чешће јављали од хришћанске ере надаље, истраживачи своје откриће називају „живим доказом“.

„Може се претпоставити да је мозаик био постављен на улазу у зграду која је на посебан начин била отворена или посвећена старијим особама“, наводи се у студији. Медаљон је „стављао поздрав упућен старијима на усне сваке особе која би ушла. Или га је упућивао самим становницима зграде“.

Током ископавања 2023. и 2024. тим са Института за археологију Зинман при Универзитету у Хаифи открио је део очуваног мозаика, поломљеног са свих страна и прекривеног грађевинским шутом са фрагментима византијске керамике и деловима разбијеног мозаика, укључујући и друге натписе које није могуће реконструисати. Испод пода пронађени су новчићи који датирају с краја 4. или почетка 5. века, преноси Форбс.

 

 

Откриће дедукцијом

Хришћански симболи на мозаику у почетку су указивали да је реч о цркви. Међутим, археолози, који су већ открили више цркава и религијских објеката у Хипосу, нису нашли архитектонске доказе за још једну цркву.

Зато су почели да разматрају друге могућности, анализирајући натписе и стил мозаика, као и његову локацију близу раскрснице две главне улице. Помогли су им и историјски документи који говоре о моралној обавези бриге о старима и оснивању специјализованих установа за њихов смештај.

Тим, у којем је и Грегор Стаб, филолог са Универзитета у Келну, проучио је и друге античке натписе. Један из Јерусалима сведочи да је брачни пар из Византије основао „дом за скромне старе жене“ у склопу цркве посвећене Богородици (Марији Теотокос).

Лесли Брубејкер, професорка емеритус византијске уметности на Универзитету у Бирмингему, која није учествовала у истраживању, назвала је ово откриће „изузетно занимљивим“. Такође је напоменула да су болнице тог периода имале одељења за бригу о старијима. „Можда заправо гледамо део веће болнице“.

Такве болнице често су биле повезане с црквама, додао је њен колега, византолог Данијел Рејнолдс.

Још рано за закључак

„Употреба крста, алфа и омеге и ловоровог венца је мотив који се обично виђа само у црквеном или монашком контексту“, рекао је у интервјуу.

„Међутим, мотив воде живота (пехар с голубицама) такође се може повезати са лечењем. Врло је могуће да гледамо у градски манастир који је имао простор и установу за бригу о старијима“.

Док археолози не ископају већи део локалитета, „мислим да је још прерано за коначан закључак“, рекао је он.

Истраживачи се слажу да су потребна даља истраживања.

„Ово истраживање је отворило много нових питања“, рекао је археолог Мајкл Ајзенберг, један од директора пројекта Хипос, заједно са Арлетом Коваљевском.

„Нека од њих ће обрадити колеге које су једнако узбуђене као и ми“.
Хипос

Хипос је припадао Декаполису, групи од 10 градова који су били центри грчке културе у подручју са претежно семитским становништвом. Током византијског периода, Хипос је био верски, друштвени и пољопривредни центар. Данас се налази у оквиру Националног парка Сусита, којим управља Управа за природу и паркове Израела.

Археолошка ископавања у Хипосу трају непрекидно од 2000. године. Откривено је богатство: римска базилика, театар и купатило, градске капије из римског периода. Чак и златни накит.

„Наш циљ је да попунимо празнине у историјској причи. Не само о становницима Хипоса, њиховом начину богослужења и свакодневном животу“, рекао је Ајзенберг, „већ у овом случају и да осветлимо сасвим нову идеју, познату углавном из писаних извора и то тек век касније“.

(Спутњик)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ВЕЛИКО УПОЗОРЕЊЕ ВУЧИЋА: За годину и по дана суочићемо се са великим ратом, нико више не жели да слуша другу страну

ВЕЛИКО УПОЗОРЕЊЕ ВУЧИЋА: За годину и по дана суочићемо се са великим ратом, нико више не жели да слуша другу страну

ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић рекао је данас, на форуму "ГЛОБСЕЦ БЕЛТАЛКС: Београдски економски разговори", да више нема рационалности у међународној политици и да се ускоро спрема велики сукоб.

09. 12. 2025. у 20:57

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.

07. 12. 2025. у 11:41

Коментари (0)

ДР НОВОСТИ: Зашто је трансплантација обрва толико популарна међу женском популацијом?