ЛАВ, ТИГАР, МЕДВЕД ИЛИ ВУК: Научници утврдили који копнени сисар, не рачунајући човека, је најстрашнији предатор

Предраг Стојковић
Предраг Стојковић

25. 10. 2024. у 00:23

ЕКОЛОЗИ са Универзитета Дикин у Аустралији открили су да усамљени месождери попут мрких медведа и великих мачака као што су тигрови и рисови остварују веће стопе убистава „по глави“ него удружени предатори попут вукова, хијена и мачака у групама као што су лавови.

ЛАВ, ТИГАР, МЕДВЕД ИЛИ ВУК: Научници утврдили који копнени сисар, не рачунајући човека, је најстрашнији предатор

Фото: Танјуг/АП

Величина плена, у односу на предатора, такође је добра мера; 20 ровчица вероватно не би задовољило индивидуалног месождера, али би један јелен могао представљати изобилан улов. Слично томе, један јелен подељен између 20 удружених предатора вероватно не би био баш довољан.

Кад се узме у обзир количина меса за сваку индивидуу, нова анализа показује да удружене животиње могу да улове већи плен и, упркос дељењу, могу да остваре већу добит у односу на уложени напор у смислу калоријског садржаја.

ШТА ОСТАЈЕ ЛЕШИНАРИМА

То значи да удружени предатори у просеку не лове толико често као усамљени предатори. Заједнички рад има своје предности, чак и ако се добит дели, пише „ИФЛ Сајенс“.

Предаторство не представља само узимање од животне средине, и саме стопе убијања не објашњавају у потпуности утицај предатора на екосистеме. Студија истиче да евроазијски рис, афрички дивљи пас, пума и гепард убијају отприлике дупло више живе биомасе него што могу да поједу. Исто тако, велики месождери могу да одбаце у просеку скоро трећину јестивог меса својих улова.

Велики део преостале биомасе остављен је лешинарима, иако однос између предатора и лешинара није баш једноставан. На пример, хијене узимају месо од лавова, али лавови такође често краду месо од хијена.

Анализирајући скоро 200 научних радова, истраживачи су проучавали предаторски успех великих копнених сисара месождера тешких 15 и више килограма. Такође су обухваћене четири мање врсте – којот, ждеравац, фока и тасманијски ђаво – пошто се сматрају алфа предаторима у сопственим екосистемима.

НАЈБОЉИ И НАЈВЕЋИ УБИЦА ЈЕ - ЧОВЕК

Генерално, месождери који живе у групама имају мање стопе убијања по јединки него усамљени месождери.

Међутим, није лако извести једноставна поређења пошто различите врсте дејствују на врло различите начине. Предатори из породице паса, попут вукова и афричких дивљих паса, често се ослањају на дуге потере хватајући плен који је изгубио снагу.

С друге стране, мачке су склоне лову из заседе, ослањајући се на скривеност и брзину. Многи месождери су такође делом лешинари који преузимају улов других животиња.

Истраживачи закључују да је човек „најбољи највећи убица“ и доминантни предатор широм планете. Упркос нашој суровости, можда ипак нисмо најефикаснији.

Главни кандидат за ту титулу је црнонога мачка, најмања дивља мачка у Африци, са стопом успеха у лову од 60 одсто, што је невероватно високо за копнене месождере.

(sputnikportal.rs)

БОНУС ВИДЕО - РУСИЈА ЛАНСИРАЛА РАКЕТУ: Погледајте тренутак лансирања

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
НИКАД ЈАЧИ УДАРАЦ ЗА РУСЕ ОД ПОЧЕТКА РАТА: Украјинске ракете летеле више од 1.300 км, погођена кључна фабрика (ВИДЕО)

НИКАД ЈАЧИ УДАРАЦ ЗА РУСЕ ОД ПОЧЕТКА РАТА: Украјинске ракете летеле више од 1.300 км, погођена кључна фабрика (ВИДЕО)

УКРАЈИНА је у суботу увече погодила једно од стратешки најзначајнијих одбрамбених постројења Русије, напавши Воткински машински завод у удаљеном региону, скоро 1.300 километара од украјинске границе - што представља најдубљи удар икада изведен украјинским оружјем домаће производње.

25. 02. 2026. у 12:25

НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА: Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини

"НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА": Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини

У РИБАРСКОМ селу Седанка, на руском далеком истоку, свакодневни живот је био тежак и пре рата у Украјини. Већина кућа нема основну инфраструктуру, као што су вода, унутрашњи тоалети или централно грејање, иако зимске температуре често падну и на -10 степени Целзијуса.

24. 02. 2026. у 09:43

Коментари (0)

А КУД ЋУ САД ЈА – цртица поводом представе Башта сљезове боје