ЈЕДАН ОД НАЈКРВАВИЈИХ ДАНА У ИСТОРИЈИ - "ДАН Д": Како изгледа место где је за само неколико сати било више од 40 хиљада мртвих (ВИДЕО/ФОТО)

Приредио: Ђ.Грмуша

10. 04. 2023. у 21:47

НАЈВЕЋА поморска инвазија у историји ратовања је била битка за Нормандију, позната и као "дан Д", када су савезничке снаге извршиле масовни десант преко Ламанша на обале Француске

ЈЕДАН ОД НАЈКРВАВИЈИХ ДАНА У ИСТОРИЈИ - ДАН Д: Како изгледа место где је за само неколико сати било више од 40 хиљада мртвих (ВИДЕО/ФОТО)

Фото: Google maps/Vikipedija

Битка за Нормандију водила се 1944. између снага нацистичке Немачке, које су окупирале западну Европу, и инвазионих савезничких снага у Другом светском рату. Шездесет година касније, инвазија Нормандије, позната и као Операција Оверлорд, остаје највећа поморска инвазија у историји, инвазија која је укључивала преко три милиона војника који су превезени преко канала Ламанш из Енглеске у Нормандију у окупираној Француској.

Већину савезничких снага чиниле су америчке, британске, канадске и француске јединице. Друге земље, чији војници су такође учествовали у бици, биле су Аустралија, Белгија, Чехословачка, Грчка, Холандија, Нови Зеланд, Норвешка и Пољска.

Искрцавање у Нормандији започело је ноћним падобранским и једриличарским десантом, масивним ваздушним нападима и поморским бомбардовањем након којег је уследио амфибијски десант на дан 6. јуна или на Д-дан. Битка за Нормандију потрајала је још два месеца колико је требало савезничким снагама да успоставе чврст мостобран на европском копну и да пробију немачку линију фронта у Француској, а окончана је са ослобађањем Париза и уништењем џепа код Фалеза.

Савезничке поморске снаге

Инвазиону флоту чинили су бродови 8 различитих земаља, укупно 6.939 бродова (1.213 ратних бродова, 4.126 транспортних бродова и 1.600 бродова за подршку, укључујући и трговачке бродове).

Укупна команда над савезничким поморским експедиционим снагама, која је требало да обезбеди блиску подршку и бомбардовање плажа, поверена је адмиралу сер Бертраму Ремзију. Савезничке поморске експедиционе снаге биле су подељене у две поморске групе: Западна (којој је командовао контра адмирал Алан Г. Кирк) и Источна (под командом контра адмирала сер Филипа Виана).

Фото Танјуг/АП

Ратни бродови су имали задатак да штите транспрте трупа и опреме од могућег напада немачких површинских пловила, подморница или напада из ваздуха, као и да пруже подршку десантним трупама тукући својим топовима немачке положаје на обали. Ратни бродови били су организовани у оквиру поморске групе „О“.

Немачка одбрана у Нормандији

У ишчекивању савезничког искрцавања, Немци су користећи велики број мина и физичких препрека, извршили запречавање погодних места за искрцавање на Француској обали како би приморали нападача да са инвазијом отпочне за време ниске плиме. Део Атлантског бедема у Нормандији, био је поседнут од стране четири немачке дивизије од којих је само једна била квалитетна (немачка 352. пешадијска дивизија која је била образована око остатака немачке 321. пешадијске дивизије). 352. пешадијска дивизија била је углавном сачињена од немачких ветерана са Источног фронта, који су на дан 6. јуна 1944. године, баш у време почетка инвазије, изводили војну вежбу чији је замишљени циљ била ликвидација савезничког мостобрана на обали канала.

Преостале немачке дивизије углавном су биле сачињене од Немаца који, углавном из здравствених разлога, нису били способни за активну службу на Источном фронту, као и од припадника различитих националности нпр. совјетских заробљеника из јужних република Совјетског Савеза који су пристали да ступе у Вермахт и тако избегну ужасе заробљеничких логора.

Немачки положаји, који су се налазили у зони савезничког искрцавања били су подељени у четири дивизионе зоне одговорности, уз резерве које су такође биле распоређене у овој области.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ОСУЂЕНИ ЗА УБИСТВО СТАРЦА У ЗАТВОРУ ПАДИНСКА СКЕЛА: Зрна саосећања немају, изречене вишегодишње казне

ОСУЂЕНИ ЗА УБИСТВО СТАРЦА У ЗАТВОРУ ПАДИНСКА СКЕЛА: Зрна саосећања немају, изречене вишегодишње казне

СРЕЋКО Стефановић (22), Саша Станковић (22) и Далибор Петровић (24) оглашени су данас кривим у Вишем суду у Београду за тешко убиство Станимира Брајковића (74) на безобзиран и насилнички начин у затвору Падинска Скела почетком фебруара 2024. године. Овом првостепеном пресудом Стефановић је осуђен на 19 година затвора, а Станковић и Петровић на по 18 година.

11. 12. 2025. у 16:22

Коментари (0)

ПРЕКО НОЋИ ЈЕ НЕСТАЛО Боби пропао бизнис