ПО ПРВИ ПУТ: Астрономи откривају како се формирају младе звезде близу Сунца (ВИДЕО)

МЕЂУЗВЕЗДАНИ картографи су по први пут у 3Д мапирали магнетно поље које је захватио тзв. супермехур и открили како се формирају младе звезде близу Сунца.

Фото: Принтскрин/ Јутјуб

Тим научника из Харвард-Смитсонијан центра за астрофизику открио је у недавно објављеној студији да је реч о супермехуру мале густине који се шири, назван Локални мехур, који је веома близу тренутној локацији Сунца.

Локални мехур је шупљина широка најмање 1.000 светлосних година у међузвезданом гасу око Сунчевог система. Он је издуван низом супернова пре између 10 и 20 милиона година, и један је од многих таквих мехурића у међузвезданом медију који интригирају нашу галаксију Млечни пут попут шупљина у швајцарском сиру.

- Састављање ове 3Д мапе локалног мехурића ће нам помоћи да испитамо супермехуриће на нове начине - рекао је у саопштењу Тео О'Нил, који је користио податке из мисија Гаја и Планк Европске свемирске агенције (ЕСА), а под менторством астрофизичарке са Харварда Алисе Гудман.

- Одавно знамо да магнетна поља морају играти важну улогу у многим астрофизичким феноменима. Али проучавање ових магнетних поља било је ноторно тешко - рекла је Гудманова у саопштењу.

Кључ за мапирање структуре магнетног поља Локалног мехурића је међузвездана прашина, посебно наелектрисане честице које могу пратити линије магнетног поља у свемиру. Конкретно, мисија ЕСА Планк, која је проучавала космичко микроталасно позадинско зрачење између 2009. и 2013. године, такође је била осетљива на поларизовану микроталасну емисију ове наелектрисане прашине. Поларизација говори о оријентацији у којој прашина емитује микроталасе; на ову оријентацију утичу линије магнетног поља. У међувремену, запажања ЕСА-ине свемирске летелице Гаја, која је лансирана 2013. године, указала су на локацију међузвездане прашине на површини локалног мехура, која се шири и брише и прашину и линије магнетног поља које су разбацане по свемиру.

О'Нилова мапа показује да се линије магнетног поља заиста поклапају са великим местима формирања звезда на површини локалног мехура, као што је Орионов молекуларни облак који је дом чувене Орионове маглине, удаљене 1.344 светлосне године од Земља.

Две главне претпоставке су: да је прашина која производи поларизовану емисију на површини локалног мехура, а друга да се линије магнетног поља повлаче на ивицу локалног мехура док се шири. Међутим, како се и компјутерско моделирање и научничко разумевање супермехурића побољшава, тако ће се побољшавати и тачност мапе.

- Свемир је пун ових супермехурића који покрећу формирање нових звезда и планета и утичу на укупне облике галаксија - рекао је О'Нил.

(Спутњик)

Препоручујемо

Панорама

5 5

ШТА СЕ ДЕШАВА СА СУНЦЕМ? НАСА упозорава на последице снажне експлозије - стиже опасна соларна олуја

04. 01. 2023. у 17:28

Свет

0 0

РОСКОСМОС ПРОНАШАО РЕШЕЊЕ: "Сојуз" иде у свемир по космонауте, познат датум лансирања

11. 01. 2023. у 10:37

Познати

0 0

БАКА И ДЕКА У НАРОДНОЈ НОШЊИ: Дејан и Јелена Томашевић показали унука - у руци застава Србије (ФОТО)

11. 01. 2023. у 22:15

Панорама

0 0

РАЂАЈУ СЕ СА ДУШОМ АНЂЕЛА: Ово су три најплеменитија знака у хороскопу

11. 01. 2023. у 15:05

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације