Панорама

КОСМИЧКИ „МОНСТРУМ“: У делићу секунде ослободио толико енергије колико Сунце емитује за 100.000 година

Предраг Стојковић

11. 01. 2022. у 01:49

МАГНЕТАР је неутронска звезда са изузетно јаким магнетним пољем који често сија спектакуларно јако и без упозорења.

КОСМИЧКИ „МОНСТРУМ“: У делићу секунде ослободио толико енергије колико Сунце емитује за 100.000 година

Магнетари могу бити хиљаде пута светлији од нашег Сунца, али њихове ерупције су кратке и непредвидиве па су изазов за астрофизичаре да их пронађу и проуче.

Истраживачи су недавно успели да ухвате једну од ових ерупција и израчунају осцилације у сјају магнетара за време ерупције. Открили су да је магнетар ослободио онолико енергије колико наше Сунце произведе за 100.000 година, и то за само десети део секунде!

Неутронска звезда настаје урушавањем масива звезде на крају њеног живота. Како звезда умире у експлозији супернове, атоми, протони и електрони у њеном језгру бивају смрвљени у компримовану масу која комбинује интензивну гравитацију са великом брзином ротације и моћне магнетне силе. Резултат, неутронска звезда, има масу од 1,3 до 2,5 соларне масе (једна соларна маса је маса нашег Сунца) концентрисану у сферу пречника само 20 километара.

Материја у неутронским звездама је тако густо збијена да би маса величине коцке шећера била тешка 900 милиона тона, а гравитациона сила неутронске звезде је толико јака да би мекана бомбона која би ударила о површину звезде, ослободила снагу до 1.000 хидрогенских бомби.

Магнетари су најмоћнији магнетни објекти у универзуму. Наше Сунце је бледи извор светлости у поређењу са овим сјајним, густим звездама, чак и када нису у ерупцији.

- Чак и у неактивном стању, магнетари могу бити 100.000 пута сјајнији од нашег сунца - рекао је Кастро-Тирадо, професор истраживања на Институту за астрофизику Андалузије при Шпанском истраживачком савету. "Али у случају ерупције који смо проучавали, ГРБ2001415 је ослободио енергија које наше Сунце емитује за 100.000 година", пренео је Астрономски магазин.

Овај магнетар налази се у галаксији Скулптор, спиралној галаксији удаљеној око 13 милиона светлосних година од Земље, и "право је космичко чудовиште", рекао је коаутор студије Виктор Реглеро, директор УВ лабораторије за обраду слика.

Џиновска ерупција је откривена 15. априла 2020. инструментом за праћење интеракције атмосфере и свемира (АСИМ) на Међународној свемирској станици, објавили су истраживачи након детаљног проучавања података, 22. децембра, у часопису "Нејчр" (Nature).

До сада је откривено око 30 магнетара од отприлике 3.000 познатих неутронских звезда, а ово је најудаљенија ерупција магнeтара до сада откривена.

rs.sputniknews.com

БОНУС ВИДЕО - ДАН КАДА ЈЕ КОНАЧНО ЗАТВОРЕН ЧЕРНОБИЉ: Последице нуклеарне катастрофе трајаће 24.000 година