МЕЂУНАРОДНИ ДАН РЕЗЕРВАТА БИОСФЕРЕ: Очување природе као основа одрживе будућности

МЕЂУНАРОДНИ дан резервата биосфере обележава се сваке године 3. новембра. Циљ обележавања је подизање свести о важности заштите природе и проналажењу равнотеже између економског, друштвеног и еколошког развоја.

Foto: Shutterstock

Резервати биосфере представљају кључне просторе у којима се повезују наука, локалне заједнице и одрживе праксе како би се очували природни ресурси и биолошка разноврсност. Они су својеврсне лабораторије одрживог развоја, где човек и природа коегзистирају у хармонији.

Србија се поноси тиме што има два званична УНЕСКО резервата биосфере и што учествује у једном прекограничном пројекту који спаја више земаља региона и Европе:

• Голија–Студеница — Први резерват биосфере у Србији, проглашен 2001. године. Обухвата Парк природе Голија и манастир Студеницу, једно од најзначајнијих културно-духовних места у земљи, које се такође налази на УНЕСКО листи светске баштине. Голија је позната по изузетној разноврсности биљних и животињских врста, чистим планинским рекама и очуваној шумској вегетацији.

Фото: А. Стевановић

• Бачко Подунавље — Проглашено 2017. године, ово подручје често називају „српским Амазоном“. Простире се у северозападном делу Војводине, дуж тока Дунава, и препознатљиво је по мочварним стаништима, шумама врба и топола, као и по богатом живом свету у којем обитавају орлови белорепани и црне роде.

Прекогранични резерват биосфере Мура–Драва–Дунав, познат као „Европски Амазон“, простире се на територијама Словеније, Мађарске, Хрватске, Аустрије и Србије. Наша земља је у овај систем укључена кроз Специјалне резервате природе Горње Подунавље и Карађорђево, чиме је постала део највеће заштићене речне мреже у Европи.

Foto: Društvene mreže

Резервати биосфере нису само симболи природне лепоте, већ и модели будућности — простори у којима се учи како живети у складу са природом, развијати локалне заједнице и чувати ресурсе за генерације које тек долазе.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације