НЕВИДЉИВИ ЕКОЛОШКИ НЕПРИЈАТЕЉ: Како микропластика угрожава животну средину и људско здравље

МИКРОПЛАСТИКА, невидљиви еколошки непријатељ, постаје све присутнија претња по животну средину и људско здравље.

Foto: Shutterstock

Ови сићушни фрагменти пластике, мањи од 5 мм, потичу из различитих извора, укључујући индустријске процесе, козметичке производе, вештачка влакна из одеће, па чак и гуме за аутомобиле. Њихова свеприсутност у нашој околини данас захтева хитна решења.

Извори микропластике

Према извештају Европског парламента, кључни извори микропластике укључују:

1. Примарну микропластику, која је намерно произведена, као што су микроперле у козметичким производима и детерџентима.

2. Секундарну микропластику, која настаје разградњом већих пластичних предмета, попут боца, кеса или риболовних мрежа, услед физичких, хемијских и биолошких фактора у природи.

Индустрије широм света, од текстилне до прехрамбене, доприносе овом проблему на више нивоа.

Приметно је да микровлакна из синтетичких тканина током прања одеће доспевају у водене екосистеме, док су честице из гума за аутомобиле свеприсутне на друмовима и у ваздуху који удишемо.

Последице микропластике на животну средину и здравље

Последице микропластике су далекосежне. У првом реду, ове честице акумулирају се у морским екосистемима, угрожавајући биодиверзитет и чинећи морску храну опасном за људску употребу.

Истраживања су показала присуство микропластике у питкој води, морским плодовима, па чак и у ваздуху. Забрињавајући налаз који је недавно објавио Форбс указује на присуство микропластике у људском мозгу, што отвара нова питања о њеним потенцијалним неуротоксичним ефектима.

На индивидуалном нивоу, микропластика улази у наш организам путем хране, воде и ваздуха, што изазива забринутост због могућих дугорочних последица на здравље, укључујући упале, канцерогене ефекте и хормоналне поремећаје.

Према извештају са Блоомберг-а, све више људи постаје свесно потребе за смањењем изложености микропластици, било да је реч о промени навика куповине, филтрирању воде или коришћењу природних материјала у свакодневном животу.

Како се борити против микропластике

Решења за проблем микропластике морају бити вишеслојна и обухватити све аспекте друштва, од политике и индустрије до индивидуалних навика.

У складу са Агендом 2030, неколико корака је кључно:

1. Смањење производње пластике - одговорнa производњa и потрошњa

Прелазак на одрживије материјале, рециклажу и поновну употребу може значајно смањити количину пластике која улази у животну средину.

2. Побољшање рециклажних капацитета

Повећање стопа рециклаже пластике у развијеним и неразвијеним земљама захтева нова улагања у инфраструктуру.

3. Промовисање свести међу потрошачима

Промена понашања потрошача, попут смањења употребе производа за једнократну употребу и преласка на алтернативне материјале, може смањити потражњу за пластиком.

4. Технолошка иновација

Развој нових метода за пречишћавање воде и ваздуха, као и филтрирање микрочестица из веш машина и индустријских постројења, играће кључну улогу.

Микропластика је глобални проблем који захтева хитне и координисане акције. Кроз интеграцију Агенде 2030, решења могу бити одржива и дугорочна, чиме се обезбеђује боља будућност за нашу планету и све нас. 

Препоручујемо

Зелена будућност

0 1

ЧИСТА ЕНЕРГИЈА ЗА СВЕ: Од визије до одрживе будућности

26. 01. 2026. у 16:18УН циљ 7, 13

Заједница

0 3

ЗНАЊЕ ПОКРЕЋЕ БУДУЋНОСТ: Моћ младих у заједничком креирању образовања

24. 01. 2026. у 16:22УН циљ 4

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације