МЕЂУНАРОДНИ ДАН МУЗЕЈА: Бројне културне установе отвориле врата у склопу манифестације "Музеји за 10"
МЕЂУНАРОДНИ савет музеја (ИКОМ) је 18. маја 1977. године први пут организовао Међународни дан музеја и од тог датума се ова манифестација обележава једном годишње, у више од 150 држава широм света.
Циљ обележавања Међународног дана музеја је да подигне свест о томе да су музеји важно средство културне размене, обогаћивања култура и развоја међусобног разумевања, сарадње и мира међу народима.
Од 1992. године, сваке године бира се и тема која ће обележити овај дан. Тема Међународног дана музеја 2023. (18. мај) је "Музеји, одрживост и благостање".
Музеји су кључни фактори који доприносе добробити и одрживом развоју наших заједница
Чувари природног и културног наслеђа човечанства
Музеј је непрофитна и стална установа културе која се налази у служби друштва и његовог развоја. Основну делатност сваког музеја чини прикупљање и истраживање, заштита и документовање, као и представљање материјалног и нематеријалног културног наслеђа. Музеј представља сложен систем за чији рад је неопходно ангажовање великог броја разних стручњака, од којих су већина кустоси.
Музеји су чувари природног и културног наслеђа човечанства. Они то наслеђе представљају и тумаче тако да га можемо боље разумети. У музејима сазнајемо како се човек развијао кроз време, која су била његова достигнућа и како се мењао његов однос према природи. Познавање прошлости помаже нам да боље разумемо ко смо ми данас и како да наставимо да живимо и стварамо.
Улога музеја у обликовању и креирању одрживе будућности
Као институције од поверења и важне нити у нашем заједничком друштвеном ткиву, музеји стварају каскадни ефекат за подстицање позитивних промена. Постоји много начина на које музеји могу допринети постизању циљева одрживог развоја: од подршке климатским акцијама и неговања инклузивности, до суочавања са социјалном изолацијом и побољшања менталног здравља.
Као што је истакнуто у Резолуцији ИКОМ-а „О одрживости и имплементацији Агенде 2030, трансформишући наш свет “ (Кјото, 2019), сви музеји имају улогу у обликовању и креирању одрживе будућности, а то могу учинити кроз образовне програме, изложбе, ширење заједнице и истраживање.
Сваке године од 2020. године Међународни дан музеја подржава низ циљева из Циљева одрживог развоја Уједињених нација. У 2023. години фокус је на:
- Глобалном здрављу и благостању, односно обезбеђивању здравог живота и промовисању добробити за све у свим узрастима, посебно у погледу менталног здравља и социјалне изолације.
- Климатским акцијама, односно предузимању хитних мера у борби против климатских промена и њихових утицаја, усвајајући нискоугљеничне праксе на глобалном северу и стратегије ублажавања на глобалном југу.
- Животу на копну, односно заштити, обнови и промовисању одрживог коришћења копнених екосистема, подижући свест о губитку биодиверзитета.
Музеји у Србији
У Србији постоји 147 музеја (71 комплексних и 76 специјалних). У претходних годину дана музеје у Србији посетило је нешто више од милион посетилаца, тачно 1.037.788 особа.
Ова до сада највећа музејска иницијатива на територији Србије јединствена је у европском културном простору и осмишљена је с идејом ближе сарадње и заједничког наступа музеја у Србији са циљем ефикаснијег рада, веће видљивости, као и чвршће повезаности с локалном заједницом.
Резултат је интензивнија интеракција са публиком и већа посета, као и богати и разноврсни програми који обогаћују културно-туристичку понуду Србије.
За дуг живот музеја потребно је улагање и подршка заједнице.
Добар пример је компанија НИС која је кроз свој друштвено одговорни програм „Заједници заједно“ подржала Народни музеј у Зрењанину.
Поставке Народног музеја Зрењанин добиле нови сјај
Желећи да подржи рад једне од најзначајнијих установа културе у Зрењанину, компанија НИС уложила је два милиона динара којим је расвета замењена енергетски ефикасним ЛЕД осветљењем у простору сталне поставке, административном делу и депоима ове установе културе. Увођењем нове расвете експонати се могу видети у новој димензији јер је омогућен бољи приказ детаља, смањења температуре у просторијама у великој мери је заштитила музејску грађу, што је све довело и до уштеде у потрошњи електричне енергије.
Фото: Промо
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа
БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.
28. 04. 2024. у 06:30
РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти
НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.
28. 04. 2024. у 07:00
ИЗБАЦИО ЈЕ ИЗ СТАНА ЗБОГ ДРУГЕ: Како је пукла веза Катарине Радивојевић и Оливера Мандића
ЊИХОВА десетогодишња веза се расула у парампарчад кад се у животу Оливера Мандића појавила 22 године млађа дама.
28. 04. 2024. у 12:13
Коментари (0)