МЕЂУНАРОДНИ ДАН БИОДИВЕРЗИТЕТА: Изградња заједничке будућности за све врсте на планети

Novosti online

22. 05. 2023. у 12:13

МЕЂУНАРОДНИ дан биолошке разноврсности или Светски дан биодиверзитета обележава се 22. маја у свету као дан посвећен заштити животне средине.

МЕЂУНАРОДНИ ДАН БИОДИВЕРЗИТЕТА: Изградња заједничке будућности за све врсте на планети

Foto: AP Photo/Satyajeet Singh Rathor

Биодиверзитет се односи на биолошку разноврсност у свим њеним облицима, од генетског састава биљака и животиња до културног диверзитета. Биодиверзитет се посматра на три нивоа, кроз разноврсност врста, генетски диверзитет и разноврсност екосистема.

Конвенција о биодиверзитету је усвојена 1992. године у Рио де Жанеиру на Самиту о заштити животне средине. Тада је установљена платформа за заустављање смањивања биодиверзитета који подразумева разноврсност гена, врста и екосистема на Земљи. Главни циљеви овог документа су очување биолошке разноврсности, одрживо коришћење његових компоненти и расподела добробити од коришћења ресурса.

Године 2009. у Србији је на основу конвенције донет закон о потврђивању конвенције о биолошкој разноврсности. Циљ је подизања јавне свести и повећање разумевања значаја очувања биолошке разнврсности. Такође је значајно и заустављање опадања броја биљних и животињских врста, као и њихово изумирање.

Foto: Instagram/divlja_srbija

Ако биодиверзитет има проблем и човечанство је у проблему

Решења климатске кризе, здравље, прехрамбена сигурност, доступност воде, одрживост ресурса зависе од решења заснованих на исправном приступу екосистемима и биолошкој разноликости живота на земљи. Иако се она препознаје као глобално богатство од огромне вредности за будуће генерације, број врста се значајно смањује.

Људске активности значајно су промениле око три четвртине копнених екосистема на планети

Људске активности нарушавају и прекомерно експлоатишу биокапацитет земље, а значајно су промениле око три четвртине копнених екосистема на планети. Човек је један од елемента и део укупне биолошке разноврсности планете, који је истовремено својим деловањем непрестано угрожава.

Фото: ЕПА

 

 

Нарушена природна равнотежа

Губитак станишта услед пољопривреде и изградње инфраструктуре, прекомерна експлоатација, загађење, појава инвазивних врста и климатски поремећаји изазвани људским активностима, у последњих пола века узроковали су највећу промену биодиверзитета у историји човечанства.

Око осам процената глобалних емисија узроковано је паљењем и крчењем тропских шума

Климатске промене постају највећа претња биодиверзитету, делимично зато што утичу такође и на ненасељена подручја. Губитак екосистема повратно утиче и на повећање емисије гасова стаклене баште. Око осам процената глобалних емисија узроковано је паљењем и крчењем тропских шума. Такође, губитак мочвара је тренутно три пута бржи у процентима од губитка шума.

Foto: Instagram/divlja_srbija

Међузависност човека и екосистема

Под услугама екосистема се подразумевају услови и процеси у природним екосистемима који омогућују живот човека на планети.

Услуге екосистема укључују пречишћавање ваздуха и воде, ублажавање поплава и суша, детоксикацију и разградњу отпада, стварање и обнављање плодног земљишта, опрашивање усева и природне вегетације, делимичну стабилизацију климе, ублажавање температурних екстрема и друго.

Велики део планете неистражен

Наука је до сада забележила око 1,9 милиона различитих живих врста на планети. Процењује се да постоји око 8,7 милиона еукариотских врста (сложених ћелија) на земљи. Од тога, 86 процената копнених врста и 91 проценат врста из океана, још увек није описано.

Многи облици живота су микроскопске величине, или живе дубоко под земљом, или у океанима, а многе врсте једноставно још нису откривене.

Очување природне разноликости директно утиче на побољшање услуга екосистема, пре свега на стабилност и приносе ратарских усева, сточне хране и рибарства. Биоразноликост је у директној вези и са секвестрацијом угљеника у тлу и смањењем углејн-диоксида у атмосфери, па има значајну улогу у борби против климатских промена.

Биоразноликост је у директној вези и са секвестрацијом угљеника у тлу и смањењем угљен-диоксида у атмосфери

Богатство биодиверзитета омогућује храну, природна влакна, дрво, горива од биомасе, опрашивање усева, лекове, а доприноси добробити и материјалном благостању, сигурности, друштвеним односима и здрављу популације.

Foto: Instagram/divlja_srbija

Према подацима УН-а, више од 80 процената људске исхране обезбеђују биљке. Риба обезбеђује 20 процената животињских протеина за око 3 милијарде људи. Чак 80 посто људи који живе у руралним подручјима у земљама у развоју, ослања се на традиционалне биљне лекове у основној здравственој заштитити.

Негативни трендови у биодиверзитету указују да се неће испунити 80 процената постављених задатака у оквиру Циљева одрживог развоја, који се односе на сиромаштво, глад, здравље

Губитак биодиверзитета није само еколошко питање. Уколико се наставе, негативни трендови у биодиверзитету указују да човечанство неће испунити 80 процената постављених задатака у оквиру Циљева одрживог развоја (СДГс), који се односе на сиромаштво, глад и здравље, навела је Међувладина научно-политичка платформа о биодиверзитету и услугама екосистема (ИПБЕС).

Званичне политике очувања биодиверзитета

Неопходно је зауставити губитак биодиверзитета, како би се обезбедила стабилна будућност на планети. Свака пета земља на свету је у опасности од колапса својих екосистема, угрожавања прехрамбене сигурности, обезбеђивања чисте воде и ваздуха и заштите од поплава.

Свака пета земља на свету је у опасности од колапса својих екосистема, угрожавања прехрамбене сигурности, обезбеђивања чисте воде и ваздуха и заштите од поплава

Foto: Instagram/divlja_srbija

Европски систем заштићених станишта

Европска заштићена станишта и врсте настављају да опадају алармантном брзином, јер су вишеструки притисци са којима се суочавају једноставно превелики да би омогућили њихов опоравак, наведено је у извештају.

Европска заштићена станишта и врсте настављају да опадају алармантном брзином јер су вишеструки притисци са којима се суочавају једноставно превелики

Током последњих 25 година, ЕУ је изградила мрежу од 26 хиљада заштићених подручја унутар својих граница, која обухватају више од 850 хиљада квадратних километара. Тај систем је познат као Натура 2000 и то је највећа мрежа заштићених подручја на свету.

 

 

 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

ИАКО је јуче многе крајеве наше земље изненадио снег, а температуре су се спустиле за читавих петнаест степени, за најпознатијег хватача змија из Владичиног Хана Владицу Станковића и јуче је било посла.

18. 04. 2024. у 09:40

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

ОВО су гробови мојих синова. Стојадина, рођеног 1979, који је погинуо на Кошарама и Стевана, две године млађег, који је 2002, возећи трактор нагазио на противтенковску мину коју су на путу у селу поставили Албанци. Овде на гробљу ми је друга кућа, а она у којој живим са супругом Миладинком Мицом и сином Дарком је неколико километара одавде. И, док сам жив са Косова и Метохије селити се нећу, чуваћу свој дом и гробове синова.

18. 04. 2024. у 10:45

МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ? Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

"МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ?" Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

ЈЕДНА опаска легендарног музичара Момчила Бајагића Бајаге током промоције реиздања прве плоче Бајаге и Инструктора "Позитивна географија", забележена камером РТС-а, постала је вирална на друштвеним мрежама.

18. 04. 2024. у 10:17

Коментари (0)