МЕЂУНАРОДНИ ДАН ЖИВОТА У МИРУ: Уједињени у различитостима

ГЕНЕРАЛНА скупштина УН одредила је 16. мај као Међународни дан заједничког живота у миру, како би тај дан био порука да се без престанка морамо борити за мир, толеранцију, заједништво, међусобно разумевање и размену мишљења.

Foto: pixabay

Заједнички живот у миру подразумева прихватање разлика и способност да слушамо, препознамо, поштујемо и ценимо друге, као и да живимо на миран и уједињен начин.

Генерална скупштина УН је у својој  резолуцији 72/130 прогласила 16. мај Међународним даном заједничког живота у миру, као средство редовног мобилисања напора међународне заједнице на промовисању мира, толеранције, инклузије, разумевања и солидарности. Проглашење овог дана имало је за циљ да подржи жељу да живимо и делујемо заједно уједињени у различитостима, да изградимо одржив свет мира, солидарности и хармоније. 

Дан међународног живота у миру подсећа државе да и надаље промовишу помирење како би помогле да се осигура мир и одрживи развој, укључујући рад са заједницама, верским вођама и другим релевантним актерима, кроз мере помирења и подстицање праштања и саосећања међу појединцима.

Foto: Shutterstock

Mеђународнa сарадњa у решавању међународних проблема

После разарања у Другом светском рату, Уједињене нације (УН) су основане да спасу наредне генерације од ратне пошасти. Један од основних циљева је постизање међународне сарадње у решавању међународних проблема, укључујући промовисање и подстицање поштовања људских права и основних слобода за све без разлике у погледу расе, пола, језика или вере.

Овако је почела култура мира

Генерална скупштина УН је 1997. године резолуцијом 52/15 прогласила 2000. годину „Међународном годином културе мира“. Године 1998. период 2001-2010  проглашен је „Међународном декадом за културу мира и ненасиља за децу света“.

УН су 1999. године резолуцијом 53/243 усвојиле Декларацију и Програм акције о култури мира, који служи као универзални мандат за међународну заједницу, посебно систем Уједињених нација, да промовише културу мира и ненасиље које користи целом човечанству, укључујући и будуће генерације.

Foto: Shutterstock

Декларација је настала као резултат дуготрајног и негованог концепта — садржаног у Уставу Унеска — да „пошто ратови почињу у главама људи, у главама људи мора да се изгради одбрана мира. " Декларација обухвата принцип да мир није само одсуство сукоба, већ такође захтева позитиван, динамичан процес учешћа, у коме се подстиче дијалог и сукоби решавају у духу међусобног разумевања и сарадње.

Декларација такође признаје да за испуњење такве тежње постоји потреба да се елиминишу сви облици дискриминације и нетолеранције, укључујући оне засноване на раси, боји коже, полу, језику, вери, политичком или другом мишљењу, националном, етничком или друштвеном пореклу, имовински, инвалидски, рођени или други статус.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације