"НЕЋЕМО ФИНАНСИРАТИ СТРАНЕ ФАКУЛТЕТЕ": Министарка просвете о изменама Закона о високом образовању
Министарка просвете Славица Ђукић Дејановић рекла је да ће измене Закона о високом образовању којим се омогућава долазак страних универзитета у Србију унапредити могућност да високо образовање на највишем нивоу буде доступно већем броју наших људи.
Фото Н. Скендерија
- Ово је у широм смислу једна демографска мера, која ће понудити нашим највреднијим младим људима да своје мастер, докторске или основне студије обаве овде, онима који су планирали да се школују на иностраним универзитетима, а није их мали број - рекла је министарка просвете.
Навела је да, према студији која је рађена пре три године, више од 40 одсто оних који оду у иностранство, своја професионална постигнућа траже у земљама где су и завршили студије.
- Ниједан једини динар неће из буџета Србије отићи страним универзитетима. Ако тежимо неким европским стандардима и конкуренцији, а ја бих рекла и већој могућности наших младих људи да уче у својој земљи, да њихове породице буду финансијски мање оптерећене за станарине, за исхрану, на крају да будемо један од европских универзитетских центара где ће долазити и деца из читавог региона - рекла је Славица Ђукић Дејановић.
Демантовала је да ће се страни факултети финансирати из републичког буџета.
- Најбољи кандидати и на овим студијама евентуално могу бити стимулисани, као што су стимулисани и на нашем факултету, али ниједан једини динар неће из буџета Србије отићи страним универзитетима - објаснила је министарка.
Такође, како каже, могу бити стимулисани млади који студирају оне дисциплине које ми не имамо и које су дефицитарне.
За које факултете ће бити отворена врата
Истакла је да ће Министарство просвете правити споразуме о сарадњи са реномираним страним универзитетима.
- У високом образовању прилично је јасно који је то универзитет реномиран, који то професори имају изванредне референце, где наша деца иначе и одлазе да завршавају мастер, докторске или основне академијске студије -, рекла је Славица Ђукић Дејановић. - То су факултети где су школарине јако велике. Нема оних студента који ће за неки факултет који нема међународни реноме и који у научно-истраживачком, педагошком и издавачком раду није квалитетан, да ће се ту плаћати тако велике школарине и да ће похитати да упишу такве факултете.
Додаје да постоје одређене међународне листе које ће бити репер за опредељење који то факултети заиста требају у Србији.
Ко ће предавати
На тим факултетима ће, каже, предавати искључиво професори тих универзитета, од пријемног испита до дипломског и дипломе и све ће бити у складу са акредитационим програмом државе из које долазе.
- Добиће се међународна диплома, односно диплома тог факултета, а мора проћи НОК, дакле наше независно тело које ће дати сертификат и као што кад неко заврши у било којој држави, било које факултете, да би се признао код нас, мора да прође одређену процедуру. То ће се догодити и са оним студентима који добију ове дипломе - рекла је министарка Ђукић Дејановић.
Препоручујемо
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)