Експериментима и симулацијама до функционалног знања

ДАНАС се све више говори о функционалном знању које ће бити примењиво у свакодневним животним ситуацијама и које ће ученицима користити.

Фото: Промо

Једнако се говори и о компетенцијама ученика које ће допринети процесу целоживотног учења. Процес учења и поучавања који води ка разумевању кључних компетенција и који развија способност учења мора ученицима пружити низ прилика да експериментишу, постављају хипотезе, анализирају и закључују, да буду креативни и да слободно истражују свет око себе.

Важна метода усвајања знања, првенствено у настави природних наука, је примена експеримента у настави, јер доводи до квалитетнијих знања код свих ученика. Ову методу често називамо и метода практичних и лабораторијских радова, метода експерименталних радова, истраживачка метода, метода самосталног рада ученика.

Према речима Татјане Романов, ауторке дигиталних садржаја за природу и друштво Издавачке куће “Нови Логос”, кроз експеримент ученик упознаје и проучава узрочно-последичне везе одређених процеса и појава у природи, па експеримент тако добија карактер истраживања.

Ученик самостално посматра предмете и појаве, изводи једноставније огледе низом одређених поступака. Овом методом код ученика се развијају способности опажања, анализе, синтезе и закључавања, као и мануелне способности. Експерименти и друге врсте практичних активности веома су важни за учење у учионици природних наука. Они могу повећати резултате тестова и помоћи ученику да се више ангажује и заинтересује за материјал који учи, посебно када се користи током времена – објашњава Романов и додаје да се у настави највише користи наставно-истраживачки експеримент у којем ученици добијају јасна и прецизна упутства за рад од својих учитеља, у виду већих или мањих задатака које самостално решавају.

Самосталнији облик практичног рада је, како наводи наша саговорница, када ученици решавају експерименталне задатке приликом чега добију само упутства за извођење и самостално разрађују поступак, ток и крајњи резултат.

Правилном применом експерименталне методе, ученици се оспособљавају од најранијег узраста и за примену научног метода, а знање стечено искуственим учењем, путем покушаја и погрешке, најрелевантније је за дете. Веома је важно родитеље упознати са корацима који су неопходни при извођењу експримената, како би самостално стицање ученичких знања било занимљивије и функционалније – каже Романов.

Важне етапе су:

припрема за рад – избор одговарајућег садржаја/ активности, прибора и материјала, као и места за извођење активности;

извођење практичног рада – подстицање, усмеравање и праћење учениковог практичног рада;

вредновање резултата практичног рада – анализирање постигнутих резултата, евентуалних проблема са којима су се ученици суочили и начин њиховог превазилажења у будућим активностима.

Кроз наведене кораке, ученици ће се оснажити за кључне компетенције попут комуникације, решавања проблема, критичког мишљења, сарадничког учења и управљања задацима.

Примена интерактивних мултимедијалних садржаја и дигиталних уџбеника у наставном процесу има изузетну вредност, јер богати активност ученика, негује самосталност у раду, развија смисао за свестрано сагледавање и анализирање проблема, изоштрава способност посматрања. Путем мултимедијалних и дигиталних симулација, ученицима је пружена могућност да опазе и разумеју појаве и процесе који се у природи одвијају веома споро или пребрзо.

Такође, могу убрзати, успорити, увеличати или умањити жељене сегменте посматране појаве или их поновити онолико пута колико је неопходно за њихово потпуно опажање и разумевање, тако да на тај начин постају јаснији и доступни чулима.

Штампани и дигитални уџбеник Природе и друштва за четврти разред Издавачке куће „Нови Логос“ обилује огледима и симулацијама, а ми издвајамо неке од најзанимљивијих.

Раздвајање састојака смеше

Да би се ученици упознали са неким поступцима раздвајања састојака смеше и схватили да човек неке производе и материјале добија раздвајањем смеша, могу извести једноставан оглед, самостално или тимски, са својим родитељима.

Фото: Промо

Материјали који се могу наелектрисати

Да би ученици самостално извели оглед о електрицитету који настаје приликом наелектрисања предмета, потребно је припремити потребан материјал: балони, ситни папирићи, вунени предмети, шал или рукавице, пластични и дрвени чешаљ. Низом подстицајних налога ученик лако уочава узрочно-последичне везе и самостално долази до закључака.

Фото: Промо

Како направити једноставан електроскоп?

За ученике који желе да сазнају више и радознало приступају откривању појава у природи, предлаже се овај оглед, који ће омогућити практично смисаоно учење, мотивисати их да властитом активношћу долазе до нових сазнања, а учењем путем открића доводи до индуктивног формирања појмова.

Фото: Промо

Материјали који проводе електричну струју

Извођењем огледа, помоћу једноставног струјног кола, може се испитати електрична проводљивост материјала. Практичано смисаоно учење иницираће разумевање смисла уочене појаве.

Фото: Промо

Магнетна својства материјала

Значај игролике методе у настави Природе и друштва је значајна, јер омогућава дивергентно мишљење, стваралачки и креативан приступ решавању проблема. Овде можете погледати и симулацију из дигиталног уџбеника која се односи на магнетна својства материјала.

Фото: Промо

Препоручујемо

Образовање

0 0

БЕСПЛАТНА ПРИПРЕМНА НАСТАВА ЗА ОСМАКЕ: Припрема за полагање тестова из математике и матерњег језика и у Смедереву

12. 03. 2026. у 15:08

Образовање

0 0

НА ДАТА ЦЕНТАР У КРАГУЈЕВЦУ ПРИКЉУЧЕНО 400 ШКОЛА: Министар Станковић о реформама у образовању

12. 03. 2026. у 13:20

Образовање

0 0

САРАДЊА СА РУСИЈОМ У ОБЛАСТИ ОБРАЗОВАЊА: Стипендије Московског државног института

12. 03. 2026. у 12:07

Образовање

0 0

ОНЛАЈН ПРИПРЕМЕ ЗА УПИС: За будуће бруцоше Филолошког факултета од 16. марта

11. 03. 2026. у 15:52

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације