МИСЛИ И ПОРУКЕ СВЕТИХ ЛИЧНОСТИ: Народни музеј 177. годишњицу слави великом изложбом грчких икона

М. А. К.

10. 05. 2021. у 11:46

У ВИЗАНТИЈСКОЈ теологији поштовање икона омогућавало је побожнима директну везу са божанским, а ова одлика тих вредних уметничких и религијских слика, из богатог фонда Народног музеја, управо ће моћи да се види на поставци којом ће данас наша кровна музејска институција обележити 177. годишњицу оснивања. Тако ће вечерас у 19 часова, у Великој галерији на другом спрату, потпредседница Владе РС и министарка културе и информисања Маја Гојковић отворити изложбу "Под златним и плавим небом. Иконе грчких мајстора од 15. до 19. века у Народном музеју".

МИСЛИ И ПОРУКЕ СВЕТИХ ЛИЧНОСТИ: Народни музеј 177. годишњицу слави великом изложбом грчких икона

Foto Arhiva

Поставка, чији је аутор музејски саветник Бранка Иванић, како кажу у најави, одражава стручни и научни рад кустоса Одељења за средњи век и рад на конзервацији и рестаурацији. Чини је 147 икона насталих на територији традиционалних грчких земаља, као и са ширег подручја у оквиру Османског царства и суседних земаља у којем су утицаји грчке културе остали препознатљиви.

Икона је била незаобилазни предмет свакодневице православног света, пише у најави изложбе:

- Неотуђиви део иконе је сигнатура, име светитеља или композиције. Своје мисли и поруке, света личност директно и у реалном времену саопштава посматрачу текстом, најчешће исписаним на развијеном свитку у руци. Односећи са на исти појам, текст и слика заједно чине икону живом у духу онога који је посматра, у тренутку док је посматра, учећи да се част која се указује слици преноси на њен прототип.

Реч је о делима итало-критског иконописног стила, која датирају између 15. и 18. века. Тај стил карактеристичан је за подручје источног Медитерана и Јадрана, за који је карактеристичан сусрет православног и католичког утицаја. Један део изложених икона највероватније потиче из радионица критских сликара, као што су Андрија Рицо, Никола Зафурис, или Јеремија Паладас.

Другу групу грчких икона из колекције националног музеја чине оне које су настале ван непосредног утицаја итало-критског сликарства, у континенталним областима Балкана, тада под влашћу Турака. На њима се препознаје додир са Костурском школом, која је била изузетно значајна за очување сликарске баштине Балкана турског доба. Посебан део изложбе представљају иконе из Свете земље.

ИСТРАЈНИ БАШТИНИЦИ

ИКОНЕ грчких сликара су најмногобројније у Збирци послевизантијске уметности новог века. Највећи прилив грчких икона у Народни музеј, био је између 1955. и 1975. због миграција становништва са југоистока и из западних крајева СФРЈ. Тим вишегодишњим откупима формирана је посебна целина у колекцији, која сведочи о поштовању и распрострањености грчких икона код Срба, истрајних баштиника византијске културе.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)