ИНТЕРВЈУ Анђелка Прпић: Глумица открила који део серије "Једини излаз" ишчекује

ЈЕЛЕНА БАЊАНИН

08. 05. 2021. у 20:30

ПОЗНАТУ глумицу Анђелку Прпић, од серије "Жене са Дедиња", на малим екранима гледамо већ деценију, од пре три године на "даскама које живот значе" у монодрами "Шта ме снађе" и тек однедавно на филмском платну.

ИНТЕРВЈУ Анђелка Прпић: Глумица открила који део серије Једини излаз ишчекује

Фото Небојша Бабић/Промо

У психолошком трилеру "Једини излаз" ова врсна комичарка показала нам се у новом светлу - у првој главној филмској и првој драмској улози. Филм Дарка Николића преточен је у десетоделну серију, коју викендом пратимо на Суперстар ТВ и РТС 1. Глумица препознатљива по веселом духу и таленту у минијатурама из свакодневице, зачињеним врцавим хумором у којој јој је најбоље глумачке зачине додавао колега Андрија Милошевић, успела је да у омиљеном и у целом региону гледаном ТВ серијалу "Андрија и Анђелка" гледаоце буквално прикује за екран.

Пратили смо је и у комедијама "Радио Милева" и "Нек иде живот", као и у емисији "Држ' га, Божо", а тек ћемо је срести на телевизији у серији "Азбука нашег живота", у биоскопу у филму "Небеса" и, наравно, у позоришту. На питање шта је највише узбуђује у глуми за коју, како је истакла, никада није помислила да је погрешан избор, Анђелка Прпић за "ТВ новости" каже да се слободније осећа испред камере, али...

- Ипак, осећај док енергију и тај магични тренутак размењујете са публиком не може да се пореди ни са чим. Узбуђење осећам било да ме возе на снимање или се враћам комбијем са гостовања. Захвална бих била да никада не морам да се опредељујем наспрам медија, већ искључиво наспрам садржаја.

* Ваш филмски првенац "Једини излаз" видело је око 70.000 људи, те је, упркос епидемији, публика имала посебан изазов да одгледа ову трилер-мистерију. Које реакције су вас највише изненадиле?

- Често са својим пријатељима коментаришем о страху наспрам тинејџера као публике. Чини ми се да им се никаквим садржајима не обраћамо, да не знамо уопште шта те генерације занима. Плашим се да смо ми, који тренутно стварамо филмску или телевизијску сцену, за њих диносауруси који полако изумиру. Међутим, добила сам информације како је "Једини излаз" имао приличан број млађих гледалаца. Кажу ми да су одлично реаговали на филм и да им се веома допао. То ме је утешило и дало ветар у леђа. Успели смо, изгледа, да будемо довољно динамични и брзи, и да заличимо на све те "светске" садржаје које они "гутају". То ми је највећи утисак.

* Занимљива је тривија да је за ову ретку прилику да се у домаћој кинематографији жени додели главни лик заслужан не само сценариста Марко Поповић, већ и Ива Митровић. Како је до тога дошло? Зашто тек жена писац може разумети жену?

- Не мислим да само жена писац може да разуме жену. Сама сам сведочила стварању монодраме "Шта ме снађе", у којој је Небојша Ромчевић беспрекорно испричао причу из женске перспективе и непогрешиво гађао токове мисли код жена разних генерација, као и општа места женске проблематике. У случају "Јединог излаза", Марко је имао довољно слуха и послушао Ивин савет да испричају причу која се дешава жени. Они су очигледно маестралан тандем, уважавају се ког год пола били. Чини ми се да је већи проблем у генералној "претпоставци" да жена нема моћ да буде лидер, како креативно тако и финансијски. Хвала Богу, има већ доста примера да није тако.

Фото Небојша Бабић/Промо

* Имали сте срећу, да тако кажем, да вам буде додељена улога снажне жене која из положаја жртве долази у позицију победника, како је описао редитељ Дарко Николић. Игром случаја, филм се појавио баш када је насиље над женама постало тема број један.

- Примери са срећним крајем помажу, нуде наду и уливају снагу. Чињеница да то више није толика табу тема изузетно је значајна. Али сам сигурна да друштвене мреже и полемисање по телевизијским емисијама нису решење. Потребно је да се поврати поверење у владавину права. Дакле, полиција и суд. А ми остали да не окрећемо главу.

* Ваша јунакиња се суочава са препрекама и бори са много јачим противницима. Колика је снага и моћ жене данас?

- Недавно сам на телевизији гледала прилог о младој девојци која се прикључила обуци жандармерије. Ухватила сам своју мисао како то ипак није посао за жену. А да ли није? Није за жену као што сам можда ја. Са друге стране, често чујем да неко никада не би могао да се бави глумачким позивом због треме од јавног наступа. Са треће стране, дивим се женама које бирају да се баве породицом, не зато што не схватам колико је то захтеван посао, већ зато што им није важно како ће неко са ниподаштавањем коментарисати да је "домаћица". Чини ми се да је помак и снага савремене жене управо у томе што имамо избора. Нема више баш толико подразумевања. И навијам да престанемо да се "такмичимо" са мушкарцима јер једни без других не можемо. Неко нека дели моћ, снагу, памет и послове на мушке и женске, што се мене тиче питање је ко шта жели и за шта има капацитета. Пол није пресудан.

* Рекли сте да су истина и неодустајање од копања по себи заправо "једини излаз". Глумци зарад тумачења ликова истражују сопствену личност, али нашим "обичним" људима је та идеја и даље необична. Као да нам је важније да споља буде гладац, а унутра...

- Едуардо Галеано је рекао "Ми живимо у свету где су сахране важније од покојника, где су свадбе важније од љубави, где је изглед важнији од памети. Ми живимо у култури амбалаже, која презире садржај". Иако сам готово сигурна да ће се већина читалаца сложити са овим генијалцем кога сам скромно цитирала, опет ћемо сви посегнути чешће за некаквом "амбалажом" и кренути неком пречицом, ма колико тај пут био неизвестан. Знамо, а опет се вртимо за сопственим репом. Ето тако доживљавам небригу о менталном здрављу. Свакако би умногоме помогло када би сви који имају моћ мање манипулисали, али ми се чини да је овај свет помало заборавио да "на младима свет остаје". Морамо да се пробудимо и почнемо да размишљамо о томе шта ћемо за собом оставити, а како другачије него да кренемо од сопственог "дворишта".

* Серија "Једини излаз" се по много чему разликује од филма. Која проширена прича вам је посебно драга и значајна?

- Радујем се свим "притокама" серије у односу на филм. Како због глумаца Андрије Бошковића, Ање Мандић, Милене Предић, Соње Колачарић, Ралета Миленковића, Слободана Бештића, Марка Јањића, Владимира Алексића, Јоване Стипић и још многих других, тако и због костимографа Јелене Стефановић и шминкерке Наташе Крстић. Ипак, највише желим да публика упозна Клару Хрвановић, у улози мале Ане Колар. Тај врло значајан део приче је мени најдражи, а уједно и најпотреснији.

* Недавно смо вас гледали у комедијама "Радио Милева" и "Нек иде живот", која се, како сте открили, свидела вашем оцу Прежи. Колико вам импонује када се људи због вас или ваше улоге разскезе од ува до ува?

- Толико ми импонује да се ја раскезим још више од њих. Највећи комплимент и огромна сатисфакција је кад знате да сте некога од срца насмејали, опустили, поправили дан макар на пола сата. Значи, наравно, и када вас колеге из еснафа похвале, али не заборављам никада да све што радимо радимо за публику. Моја мерна јединица публике је тата Прежа. По његовим реакцијама тачно знам када сам нашла "златну жицу", а када не. Али када се мама Душки нешто јако допадне, е то је онда бинго.

* Стекли сте статус младе краљице комедије и стали раме уз раме са врсним колегиницама старијих генерација. Како то у пракси изгледа уз, рецимо, маестралну Олгу Одановић?

- Хвала Вам. Олгина величина је управо у томе што ради са жаром почетника. Није је напустила радост и несебично је буди у осталим члановима екипе. Непроценљивим колегом је чини то што уважава сваког колегу, ма колико искуства имао. Управо читам нове епизоде "Радио Милеве" и једва чекам да се окупимо на сету.

* Када имате усуд да будете духовити, како сте истакли, то уме да буде захтевно и оптерећујуће. Како чувате весео дух и осмех на свом лицу?

- Мислим да ме је Бог посуо некаквим веселим прахом, па ми није тешко да то одржим. А оно што је до мене - одабрала сам занимање које ме инспирише и покреће и несебично уживам са драгим људима који ме усмеравају и радују.

* У "Азбуци нашег живота", коју ћемо гледати од јесени, играте Сунчицу, једну од најбољих другарица главне јунакиње. Ова улога је ближа вашем "фаху", али по чему се разликује?

- Једва чекам да гледам "Азбуку нашег живота". Судећи по припремама, начину на који је снимана, а понајвише по начину рада редитељке Јелене Бајић Јочић гледаћемо маестралну мелодраму која се тиче свих нас. Лик Сунчице има задатак да опусти атмосферу, помало разгали када дође до проблема, али као и сваки шаљивџија и она има своју муку. Занимљиво ми је било да дружење између Александре Јанковић, Ање Мандић и мене искористимо за потребе сцена, али никако да га пресликамо, јер да играмо ликове који су далеки од наших приватних карактера.

* У предстојећем филму "Небеса", Срђана Драгојевића, необичној црној комедији са елементима фантастике, тумачите Снежану. Ко је она и каква је њена улога у причи о чудима?

- Снежана је власница стриптиз клуба и жена локалног моћника којој чудо одузме најмилије, а затим је стави у искушење где је све у рукама чуда. Снежанин лик није сам за себе претерано значајан, али заједно са плејадом осталих ликова преплиће врло колоритан мозаик. Од смеха до јецања. Не могу да дочекам да погледам "Небеса".

* Опробали сте се и у улози ТВ презентера и домаћина студија у емисији "Држ' га, Божо", заједно са колегом Миланом Калинићем. Како вам изгледа овај "излет" из глуме?

- Милана сам одувек волела као глумца, али и као водитеља. Изузетно брзо реагује и права је ризница, како знања тако и хумора. Радовала сам се нашим снимањима. Многи светски афирмисани глумци су се опробали као домаћини разних телевизијских формата, па што не бисмо и ми. Многи натуршчици су прихваћени као сјајни глумци, можда се и мени посрећи као домаћину емисије.

* Ваш осмогодишњи син Јакша је домаћин емисије "Послови" на ТВ "Казбука". Кренуо је вашим стопама у "Томи" и "Азбуци нашег живота". Чему га учите, које савете му дајете и шта вам је важно да пренесете на њега?

- Нисам сигурна да савети и наша прича имају највећег утицаја. Рекла бих да својим примером дајемо деци модел који они усвајају. Плашим се да модерно родитељство има тежњу да превише заштити, али ваљда ће нам се то опростити. У мојим маштањима волела бих да израсте у поштеног, моралног и вредног човека.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

ЖЕЛИТЕ ЛУКСУЗАН, АЛИ НЕ ПРЕТЕНЦИОЗАН ХОТЕЛ: Јако леп, уредан хотел који одише миром, чека вас у Хадаби, једном од центара Шарм Ел Шеика