ЕКСКЛУЗИВНО - ТОМ СЕЛЕК: Никада се нисам опростио од „Магнума”

НИКОЛА ДРАЖОВИЋ

02. 05. 2021. у 15:43

АКО је ико заслужан за то што су осамдесетих година 20. века, а и деценијама касније, бујни црни бркови постали синоним мушкости, онда је то икона ТВ мачоизма, амерички глумац Том Селек. Његов непоновљиви приватни детектив Томас Магнум обележио је једну телевизијску епоху, а Селеку уз један Златни глобус и безброј номинација за награду Еми, донео је и улогу живота.

ЕКСКЛУЗИВНО - ТОМ СЕЛЕК: Никада се нисам опростио од „Магнума”

Фото Фокс/Промо

Мање је познато да је 1980, тик пред почетак снимања серије која га је прославила, управо он био први избор редитеља Стивена Спилберга за ролу култног Индијане Џонса. Ипак, после дуго премишљања, Селек је одлучио да испоштује већ потписан уговор и да између два историјска ТВ јунака одабере несташног детектива са Хаваја.

Са Магнумом се дружио осам година. После тога, имао је много епизодних улога. Између осталог, и у "Пријатељима" и "Бостонским адвокатима". Интензивно је радио на оживљавању жанра вестерна и стекао дивну породицу којој се у потпуности посветио.

Бркова се, међутим, и са 76 година још није одрекао. Легендарног брку, тренутно гледамо и у серији "Плава крв", на каналу Фокс крајм (радним данима у 21.05), а у ексклузивном интервјуу за "ТВ новости" открива нам шта је то код ове полицијске драме било пресудно да своју породицу, која му је светиња, стави у други план и после три деценије прихвати главну ролу у некој серији.

 

Фото Фокс/Промо

- Знао сам шта ме очекује. Није лако носити терет главног лика и бити у готово сваком кадру. Проживео сам то са Магнумом, и знао сам да ме не чека нимало лак задатак са улогом Френка Регана - поручује на почетку разговора славни Магнум, који је у јеку своје популарности 1984. године посетио и тадашњу Југославију. - Да, то је било због снимања филма "Најкраћи пут за Кину", који је у целости био рађен у Југославији. Реч је о романтичној авантуристичкој драми. Снимали смо на мору. У Опатији и у још неким местима на југословенском приморју. Било је то, заиста, незаборавно искуство - присећа се познати глумац, додајући да се од "Магнума" никада није опростио. Према његовим речима, та серија никада није укинута ни завршена. Он је, једноставно, после осам година, напустио пројекат због умора, а нову страст која је могла парирати "Магнуму", открио је управо у серији "Плава крв".

* За вас је ова серија у том тренутку значила велику промену животног стила, зар не?

- "Плава крв" ме је, пре свега, привукла добром причом. Чак ми је било занимљиво што сам се преселио у Њујорк. Али од почетка ми је било јасно да је ово само посао, и да немам право да друге оптерећујем својим обавезама. Превише сам волео мој живот на ранчу са породицом, да бих га се одрекао. Како сам тада имао и хипотеку на кућу, није ми било много тешко да се одлучим хоћу ли прихватити овај пројекат или не.

* Осам година живели сте на Хавајима са Магнумом. После тога у Њујорку са новом серијом. Где повлачите границу између онога што добијате од новог пројекта и жртава које морате да поднесете због неке улоге?

- Верујте, прво питање које сам поставио било је: "Где се снима серија?". Онда смо некако покушали да нађемо компромисно решење, макар у погледу броја снимајућих дана. Наравно, ретко кад се неки планови које сте зацртали као услове тог компромиса остваре у потпуности онако како сте их замислили. Ипак, пресудила је чињеница да дуго на улицама Њујорка није снимљен бољи полицијски шоу од овог. То је оно што ме узбуђује код ове серије. Уосталом, навикао сам да не радим често код куће. Ретко се филмови и серије снимају у Лос Анђелесу. Чак и када је радња смештена у мом граду, неки други град га глуми.

Фото Фокс/Промо

* Како бисте описали ваш лик у овој серији?

- Френк је полицијски комесар. Током каријере, од обичног уличног, теренског полицајца, полако је напредовао и дошао до заслужене позиције. Допада ми се његов однос према титули лидера тима. Он искрено воли своју полицијску униформу. Сматрам да је то веома важно за његов карактер. Ипак, градећи овај лик, покушао сам да га одвојим мало од његове професије и да га прикажем у људском светлу - одакле је потекао, која је његова прошлост? Наследник је дуге породичне традиције. Он је последњи у низу полицајаца у својој породици. За разлику од његових претходника, међутим, оружје није једино средство којим решава проблеме. Он је своју каријеру више градио на дипломатији. Научио је да изброји до 10, што је увек важно за људе на положају.

* Будући да сте синоним за полицијски и детективски посао, захваљујући Магнуму, да ли сте осећали неку дозу одговорности према другим колегама, у смислу менторства?

- Можда само у погледу тога да сам први пут играо оца одраслим људима. У "Магнуму" сам ја био тај који је нервирао шефове, сад ме је стигла карма (смех). Искрено, у првим сценама осећао сам извесну дозу страха. Имао сам сјајног оца. Можда сам "материјал" за ову улогу вукао баш из тог нашег односа. Међутим, било ми је тешко у почетку да се упустим у улогу која би од мене захтевала такав однос. Једноставно, колеге на сету биле су много млађе од мене. Да се разумемо, нисам се осећао старије од њих (смех), али био је то занимљив изазов. У једном тренутку, помислио сам: "Ок, некада си ти био као они, а сада је дошло време да другима играш оца". Био је то за мене животно отрежњујући тренутак.

* Шта је за вас у овој серији био највећи изазов?

- За мене је најважнији део овог шоуа прича о породици. Без обзира на то што се серија бави полицијском професијом, сматрам да су управо ти породични односи оно што је разликује у односу на друге серије. Свака наша породична вечера за мене је био велики изазов. Ту, за столом, једном недељно, решавамо најважнија питања која се тичу свих нас. Конфликти су чест део тих готово празничних трпеза, али то је оно што кроји животе свих нас и утиче на формирање наших ликова. Допада ми се што "Плава крв" није серија о полицајцима у униформи, већ о људима који их сваког дана носе уз сав терет приватног живота.

 

Том у серији "Магнум" Фото Промо

* Колико је Френка Регана у вама? Проналазите ли се у њему?

- Евентуално у том неком односу који сам имао са оцем. Међутим, Френк и ја немамо много сличности. Сматрам да је глупо играти ликове који су вам превише слични. Тиме "убијате" глуму. Френк има различите животне ставове од мене, али то ми је у потпуности у реду. Има нечег забавног у томе да се увлачиш у туђе коже. Ако то урадите на прави начин, имате прилику да проникнете у суштину лика који дочаравате. А то је за глумца увек највећа награда. Публика то препознаје и цени. "Плава крв" је без имало сумње породична драма. Није за децу. Наравно, нико им не брани да је гледају, али није прављена за њих. Није то једна од оних серија попут "Мале куће у прерији", коју сам обожавао да гледам са ћерком.

* Колико се свет ТВ серија изменио у последњих 40 година?

- Телевизијску индустрију увек сам доживљавао као машинерију која само усавршава већ неке раније успешне ТВ приче. Нема ту много иновације. Људи су и даље ти који носе улоге. У техничком смислу, напредак је евидентан, али добар сценарио је тај који продаје причу. И само ти пројекти доносе нешто ново и револуционарно. Без добре драме нема добре серије. Колико год ваши јунаци гледали кроз зидове или топили метал погледом. Оно што је свет телевизије обележило током претходне две деценије јесу ријалити емисије. Е, то је једина ТВ новотарија 21. века, и не подносим је.

ГДЕ ЈЕ МАГНУМ ДАНАС?

* СНИМЉЕН је и римејк "Магнума". Како вам се допао и да ли сте тако замишљали вашег јунака после свих ових година? Како би изгледао ваш Магнум данас?

- Пре бих се, вероватно, одлучио за наставак приче о Магнуму, него о римејку. Мој Магнум данас би био у морнарици као добар официр. Међутим, због година које су прошле, нажалост, не би био у могућности да даље напредује. Време га је прегазило, дошли су неки нови, млађи официри. Због свега тога и великог притиска због чињенице да више не може да носи униформу која му толико значи, он би се вратио на Хаваје и наставио да ужива у животу који је био део њега током осам година. Понекад мораш прихватити пораз и окренути нови лист да би могао да се помириш са собом. Инатити се са судбином никад није паметно. Тако се само кваре чак и оне лепе успомене. Западаш у огорченост и губиш се у њој. Кад их прихватиш на време, и порази могу бити победе.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)