ОТКРИЋЕ КОЈЕ ЈЕ ПРЕВАЗИШЛО ОЧЕКИВАЊА: Виминацијумска флота открива нову историју Србије, ископани бродови енигма и за научнике! (ФОТО)

Борис СУБАШИЋ

20. 04. 2021. у 16:00

ВИМИНАЦИЈУМСКА флота древних бродова и чамаца пронађена дубоко у тлу костолачких поља, далеко од Дунава, после годину дана је открила део тајни, а та открића су поставила нове загонетке.

ОТКРИЋЕ КОЈЕ ЈЕ ПРЕВАЗИШЛО ОЧЕКИВАЊА: Виминацијумска флота открива нову историју Србије, ископани бродови енигма и за научнике! (ФОТО)

Фото: Б. Субашић

Блиски распоред потопљених пловила и начин њихове израде указали су, на први поглед, да су она потонула у истом историјском периоду. Резултати радиокарбонских испитивања у лабораторији Isotoptech Zrt. у Дебрецину, откривају да пловила потичу из различитих раздобља из интервала од око 1.800 година!

- Најстарији остаци су из првог века пре наше ере, што значи да се можда ради о најстаријим сведочанствима римског присуства, или о пловилу преримског становништва - каже археолог др Илија Данковић из Научног центра "Виминацијум". - Неки од остатака су из раздобља између 7. и 9. века наше ере, из кога има врло мало археолошких остатака и сваки је веома драгоцен. На крају, нека пловила су из периода од краја 15. до 17. века. Наша флота даје јединствену прилику да се сагледа пловидба на овом делу Дунава у распону дужем од 18 векова.

Такав задатак превазилази домете само једне науке, па ће бити формиран мултидисциплинарни тим археолога, палеогеоморфолога, геофизичара и историчара који ће реконструисати изглед несталих водотокова и пловидбу у различитим периодима прошлости. Датовање бродова открило је и да је пловни рукавац Дунава, можда и речни ток, протицао крај остатака престонице римске провинције Горње Мезије, на километар и по од данашњег речног корита, од пре нове ере до пре само 300 до 400 година!

- Зна се да је Виминацијум био на Дунаву, али се сматрало да се ток померио много раније - каже проф. др Миомир Кораћ, директор Археолошког института и руководилац научног пројекта "Виминацијум". - У светлу нових података следи откривање нове рељефне карте прошлости овога краја, али и историје. Виминацијумска флота указује да су овде постојала насеља о којима нема историјских података. Она је доказ најважнијег открића, цивилизацијског континуитета дужег од 18 векова. Све то време овде је неко живео и пловио бродовима и чамцима израђеним сличном технологијом.

ПАДАЈУ СТАРЕ ТЕОРИЈЕ

РЕЗУЛТАТИ испитивања старости виминацијумске флоте уздрмали су уверење да су Римљани стигли у Подунавље у првом веку наше ере и у игру вратили хипотезу да су прве легије стигле пре Христа. Чамци датовани од 7. од 9. века, у период Сеобе народа, још су већа загонетка. Пошто је технологија израде тих чамаца иста као и код много старијих, они могу да буду доказ и да су Словени овде стигли раније. Археолози не могу да објасне зашто су сва та пловила из различитих периода потонула на готово истом простору.

- Тек ће детаљније анализе конструктивних елемената и упоређивање са бродовима у другим деловима Европе дати конкретније одговоре на ова питања - каже Данковић.

Прича о виминацијумској флоти почела је мартовске ноћи 2020. када је управа површинског копа Дрмно обавестила археологе да је багер глодар ударио у нешто велико. Тим је изашао одмах на терен и био затечен призором: на дну копа се налазила откинута крма брода са веслом, а из литице, око 18 метара више, вирио је део бродског трупа. Др Бебина Миловановић, др Немања Мрђић, др Иван Богдановић, Младен Јовановић, докторанди Илија Данковић и Љубомир Јевтовић, Горан Стојић узели су алат, узверали се на нестабилну литицу и под рефлекторима багера започели ископавање. До јутра се указала палуба великог брода, дугог 15 метара и широког 2,65 метара, конзервираног глином корита непознате исушене реке, на 7 метара испод данашњег нивоа тла. У околини су пронађени и моноксили, чамци вешто издубљени у деблу.

После откопавања, пловила су хитно са копа премештена у контролисане микроклиматске услове, због опасности од брзог сушења, ломљења и деформисања дрвета. Формиран је стручни тим који је на основу анализа осмишљавао најефикаснију методологију заштите. Стручњаци су веома задовољни брзом реакцијом државе на откриће које је потиснуло чак и пандемију са насловних страна и ударних вести. Вест коју су прве објавиле "Новости" прострујала је кроз цео свет, а посебну пажњу јој је посветио угледни Archaeology Magazine.

- Министарство културе је одобрило 4 милиона динара за хитну санацију бродова - каже Кораћ. - Поред конзерватора, бродовима се бави и тим археолога Археолошког института и Центра за нове технологије из Београда. У помоћ је прискочио и Институт за нуклеарне науке у Винчи, чији су се стручњаци врло предано посветили решавању проблема конзервације.

ИНТЕРЕСОВАЊЕ ИЗ СВЕТА

ОТКРИЋЕ бродова и чамаца у Виминацију је побудило изузетну пажњу иностраних стручњака који су нашим научницима понудили сарадњу. Тренутно се ради на заједничком пројекту Археолошког института у Београду и Центра "Камил Жулијан" при Универзитету у Марсељу, једне од најеминентнијих светских институција за античка пловила. У септембру 2021. у Задру ће на Интернационалном симпозијуму археологије бродова и пловила, водећем научном скупу ове врсте, стручној јавности бити презентовани досадашњи резултати о открићу у Виминацијуму коме светска наука придаје огромну важност.

Флота ће бити подвргнута гама зрачењу ради елиминације свих микроорганизама у структури дрвета, што ће спречити труљење и распадање. После тога следе консолидација, конзервација и на крају реконструкција бродова и чамаца, а тек после тога ће они моћи да буду представљени јавности. У Археолошком парку Виминацијум се надају да ће у блиској будућности добити и музеј бродова.n


 

 


 


 


 


 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.

28. 04. 2024. у 07:00

Коментари (3)

АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!