ПРВЕ ПРЕДСТАВЕ У ХОТЕЛУ “ТАКОВО”: Деда недавно преминулог композитора Зорана Симјановића, покретач позоришног живота у Крушевцу
ПРВЕ праве представе у Крушевцу играле су се у хотелу “Таково” и то захваљујући Драгославу Васиљевићу-Фиги (1895-1929),свестраном уметнику, иначе, деди недавно преминулог композитора Зорана Симјановића (1946-2021). Пионирске глумачке кораке у Крушевцу начинила је 1924. године дилетантска трупа настала управо на иницијативу Васиљевића и новинара Раке Милутовца, и то са представама сценског колажа “Кнез Иво од Семберије” и “Два лажова”.
Foto Arhiva
Уз представе, Крушевљанима се нудила и игранка. Самци су улазницу плаћали по 12 тадашњих динара, породице-10, а ђаци-пет годинара. Како су забележили истраживачи, Фигина трупа, која је понела име “Крушевачко уметничко друштво”, поставила је на сцену и "Сумњиво лице", "Обичан човек", "Чеховљево вече", "Војвода Брана", "Пола вина, пола воде", "Лажа и паралажа", једночинке „Женомрзац“, „Нагарављени старац“, „У навиљцима“, „Општинско дете“.
Foto Arhiva
Те почетке крушевачког позоришта обележила је кратка, али бурна историја. Тако је живео и Драгослав Васиљевић (1895-1929). За само 35 година исписао је вредне уметничке и биографске странице. Завршио је Уметничко – занатску школу у Београду, био учитељ у Приштини, цртач при штабу Косовске дивизијске области у Првом светском рату, повлачио се преко Албаније и Крфа, а 1916. годину дочекао као глумац, редитељ, композитор, инструменталиста на афричком континенту, у Војничком позоришту у Лазуазу.
У Крушевцу је Фига поред оснивања позоришта, организовао и изложбе, дириговао је Певачким друштвом “Цар Латар”, подучавао ђаке, музицирао по кафанама, сликао је и управљао позориштем. Написао је и уџбеник о цртању. Три године од уметникове смрти, пријатељи и поштоваоци његове уметности постхумно су приредили ретроспективну изложбу у згради Окружног начелства.
О свом деди по мајци, говорио је за живота и један од најбољих композитора позоришне и филмске музике код нас, Зоран Симјановић. Као дечак је учио да свира управо на Фигиниом клавиру.
Foto Arhiva
- Мој деда је у Крушевцу добио улицу, Фигину, за који за који многи и не знају коме припада. Можда мисле да је неки народни херој, мада бих рекао да је он то и био - говорио је велики Зоран Симјановић.
ИЗЛОЖБА У ПРИШТИНИ 1920.ГОДИНЕ
Претпоставља се да је изложба Драгослава Васиљевића у дворани Старе гимназије у Приштини 1920.године прва самостална изложба у том делу Србије. Са сликарством је Васиљевић наставио да се бави и у Крушевцу. Његово уметничко дело отуда се дели на школски, ратни, приштински и крушевачки. Цртао је портрете и пејзаже.
Foto Arhiva
СЕЋАЊЕ НА УМЕТНИКА
Пре шест година је у Крушевцу организовано и посебно позоришно вече посвећено Фигином стваралаштву и 90.-годишњој традицији театра. Читала се драма Павла Симјановића "Фига", по којој је Спасоје Ж. Миловановић режираод раму “Фига”, приређена ке изложба "90 година Фигиног позоришта" историчарке уметности Јелене Павловић. О Фиги и почецима позоришног живота говорили су и Угљеша Рајчевић, Бранислав Недић, и наравно, Зоран Симјановић, а ученици Музичке школе "Стеван Христић" изводили су Фигине композиције. Фигина фотографија једна је од постављених на паноима зграде на Тргу глумаца, заједно са фотографијама других познатих Крушевљана, позоришних уметника, Властимира Ђузе Стојиљковића, Бате Паскаљевића, Милана Пузића, Ташка Начића, Радмиле Савићевић, Миодрага Петровића-Чкаље, Борисава Михаиловића.
Препоручујемо
ВОЈВОЂАНСКИ ФЕСТИВАЛ СЛАВИ ЈУБИЛЕЈ: Свечано отварање и затварање можете пратити и онлајн
12. 04. 2021. у 13:33
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ПО ДОСТОЈЕВСКОМ: Ових 6 знакова откривају ЗЛЕ ЉУДЕ
ЧУВАЈТЕ се оних који се смеју када вам је лоше, говорио је Достојевски, горостас писане речи и мајстор психолошког реализма, који је кроз своја дела истраживао дубине и мрачне поноре људске душе. Мудре мисли великог књижевника и данас се цитирају, помажући нам да схватимо суштину живота, а када се нађемо у недоумици не знајући како да одговоримо на зло, сетићемо се, можда, и његовог савета да "не треба побеђивати силом, већ смиреном љубављу"...
07. 12. 2025. у 19:40
ПОРЕКЛО ЈОВАНА МЕМЕДОВИЋА: Родно место није у Србији, назива га "реком свог детињства"
ВОДИТЕЉ често истиче колико му ово место значи, називајући га "реком свог детињства".
08. 12. 2025. у 18:30
ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ? Јованка Броз је бака наше познате водитељке, била уз прву даму до последњег дана
ОВАЈ податак ће многе изненадити...
08. 12. 2025. у 10:32
"ГАВРИЛОВА МАЈКА И МОЈ ПРАДЕДА...": Принцип ПРЕДАК нашег познатог певача (ФОТО)
ИСТОРИЈСКУ личност каква је Гаврило Принцип тешко је довести у везу са личностима из света популарне музике.
07. 12. 2025. у 16:40
ЦЕО ТЕНИС У ШОКУ: Чувена тенисерка уградила вештачке груди, а онда је откривено и ово! (ФОТО)
Најновије вести из тениса су прилично невероватне.
07. 12. 2025. у 13:43
ДР НОВОСТИ: Зашто је трансплантација обрва толико популарна међу женском популацијом?
Са Владимиром Цветковићем разговарамо о решењу које мења живот.
12. 11. 2025. у 15:02
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Најновије из рубрике
ТРАДИЦИЈА ДОБИЛА ДОСТОЈАНСТВО: Ансамбл "Сковран" посветио вече кључним личностима сценског фолклора (ФОТО)
У ИГРАЧКОМ центру Уна Сага Сербица, синоћ је одржано свечано представљање новоформираног ансамбла „Сковран“ који је основао кореограф и сценски редитељ Милош Циле Митић.
06. 12. 2025. у 17:20
ДОДЕЉЕНА КЊИЖЕВНА НАГРАДА „ХАЏИ ДРАГАН“ ЗА 2025. ГОДИНУ
КЊИЖЕВНУ награду „Хаџи Драган“ додељују књижевне новине „Свитак“ (Пожега), за најуспешнији књижевни прилог објављен у „СВИТКУ“ као и за укупно дело оних сарадника који су учинили значајан помак у српској књижевности и језику нашем.
05. 12. 2025. у 13:19
НАТАША ПАВЛОВИЋ ЗА "ТВ НОВОСТИ": Публика цени искреност више од "упеглане" слике, а практична жена није савршена, само је нормална (ФОТО)
ТЕЛЕВИЗИЈСКА водитељка и ауторка емисије „Практична жена“ Наташа Павловић, коју гледамо сваког радног дана у 16 часова на ТВ Прва, више од деценије гради препознатљив телевизијски свет у којем комбинује традиционалне вредности, савремене изазове и свакодневицу реалне жене која се не стиди да покаже да није савршена.
05. 12. 2025. у 12:05
„НИТ СЕ НАСТАВЉА“: Додељене награде најбољим ауторима на 11. жирираној изложби „100 жена – 100 минијатура“
СВЕЧАНА додела награда најбољим ауторима ручног рада у формату минијатуре, одржана је у Сава центру у оквиру јединствене 11. жириране изложбе минијатура „100 жена – 100 минијатура“, која чуварима традиције, пре свега женама из локалних занатских удружења, пружа прилику да се такмиче, афирмишу и добију признање јавности за свој аутентичан рад.
03. 12. 2025. у 11:36
ФИЛМСКА КРИТИКА: Филмска елегија
"ВЕТРЕ, причај са мном", режија Стефан Ђорђевић, Србија и други, 2025.
02. 12. 2025. у 11:01
Коментари (0)