СЈАЈ ХИЛАНДАРСКИХ РУКОПИСА: Погледајте какво благо чува Завичајни музеј у Јагодини (ФОТ0)

З. Глигоријевић

17. 04. 2021. у 18:30

НАЈСТАРИЈИ део библиотечке грађе, коју чини 720 књига и рукописа, коју је Влада Србије прогласила за културно добро од изузетног значаја, представља и рукопис шест листова Минеја за децембар из Хиландара или Кареје из треће деценије 14. века.

СЈАЈ ХИЛАНДАРСКИХ РУКОПИСА: Погледајте какво благо чува Завичајни музеј у Јагодини (ФОТ0)

Фото: З. Гликоријевић

Они су део најстарије и најзначајније збирке Завичајног музеја, која садржи рукописне одломке које је након свог боравка на Атосу 1893. године у свој јагодински дом донео Богољуб Тирић, у то време професор и директор Нишке гимназије. Реч је о 11 пергаментних и два папирна листа, који су некада припадали рукописима карејске хиландарске библиотеке.

- Пошто је Тирић, предавач француског и старословенског језика, за време боравка на Светој Гори хиландарцима помагао приликом сређивања манастирске библиотеке, они су му даровали више листова, истргнутих из разних рукописних богослужбених књига, да би их користио као наставна средства. Захваљујући теренском раду музејског сарадника и потоње професорке српско-хрватског језика у јагодинској Гимназији Анице Јовановић, Завичајни музеј је фрагменте 1971. године добио на поклон од Жермен, супруге Тирићевог синовца Момчила - наводи др Бранислав Цветковић, музејски саветник Завичајног музеја у Јагодини.

Како је реч о веома осетљивој грађи, први пут је у целини изложена крајем 2019. године у оквиру Цветковићеве изложбе "Арс сакра", која је представљала пресек његовог тридесетогодишњег рада, а која је била отворена поводом осам векова аутокефалности СПЦ и 65 година од оснивања Завичајног музеја.

МАЛЕРОЗНИ ДАНИ

ЈЕДАН од необичних предмета у збирци "Старе и ретке књиге" је Молитвеник штампан у Будиму 1821. године, на чијој је унутрашњој страни предње корице налепљен лист са списком несрећних, малерозних дана. Реч је о данима Тиха Брахеа, северноевропској сујеверици с почетка 17 века, која се без имало основа приписује Тихо Браху, чувеном данском астроному. Таблица је у Србију стигла преко Русије, јер се налазила у веома ретком сановнику, чији примерак из 1835. године садржи збирка јагодинског музеја.

- По значају се истичу три пергаментна дволиста Минеја за децембар, који је највероватније исписан 1330/'40. године у Кареји. На првом и последњем листу су записи с литургичким упутствима, а у заглављу првог листа флорална заставица. Једини преостали траг рукописа великог формата јесте одерак Цветног триода настао средином 14. века у карејском скрипторијуму, а делови исте целине су у Петрограду и светогорском манастиру Зограф. Пергаментни дволист припада давно распарчаном Октоиху монаха Дамјана, који је овај даровити хиландарски писар илуминирао 1350-1360. године. Већи део је у Хиландару, а мањи у Петрограду. Одломак у заглављу има заставицу од геометријских и флоралних мотива - додаје др Цветковић.

 

Још један пергаментни дволист идентичног формата, због чега је можда припадао истом Октоиху, открива Дамјанов карактеристичан дуктус, а остале одељке су око 1360. године извела два друга писара. Овај одломак је значајан јер је већи део саструган за палимпсест, а има и запис из 1648. године који казује да је тада хиландарски параеклисијарх Никодим осми пут ишао у Ђурђевац, што значи да је првобитни рукопис био ношен у "писанију".

ДРАГОЦЕНА ЗБИРКА

ЗБИРКА "Старе и ретке књиге" у Завичајном музеју у Јагодини, формирана 1992. године издвајањем грађе из фонда музејске стручне библиотеке, садржи 186 предмета прибављених откупом и поклоном. Њен највећи део чине стари и ретки примерци књижевности, историографије и уџбеника, а мањи богослужбене књиге.

- Иако се један број предмета често налазио у саставу сталних поставки музеја, грађа из збирке посебно је излагана само у једној прилици, док су делови подзбирке ретке књиге били публиковани у три наврата. Између 2010. и 2014. године 47 предмета из збирке је заштићено у Конзерваторској лабораторији Народне библиотеке Србије у Београду захваљујући средствима Министарства културе до којих је Музеј дошао учествујући на пројектним конкурсима - каже др Цветковић.

- Један од фрагмената остатак је хиландарског Минеја за јануар чији дуктус и водени жиг с ловачким рогом датирају око 1420. године, а иницијале красе биљни мотиви. Посебно вредан је папирни одломак, јер је то последњи лист хиландарског Посног триода из 1520. године на коме је преписивачев запис из кога се дознаје да је рукопис исписао дијак Богдан по налогу презвитера Ђурђа. На основу извора се зна да је тај дијак идентичан ђакону Божи који је у Сланкамену, заједно с писаром Андрејом Русином из Сјанока, града у украјинској Галицији, почетком 16. века преписивао још неке књиге за истог свештеника Ђурђа, сланкаменског протопопа. Због записа одломак је најважнији лист тог рукописа чији се остатак налази у библиотеци Хиландара - закључује др Цветковић.

 

 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

ЕКСКЛУЗИВНО: Погледајте шта полиција ради у кући Данкине мајке (ВИДЕО)