ИСПРАЋЕН УЗ МУЗИКУ ИЗ "САБИРНОГ ЦЕНТРА": Српски Мориконе, Зоран Симјановић, сахрањен је уз речи - Можеш мирно да одеш, пријатељу...

М. МИРКОВИЋ

16. 04. 2021. у 20:27

ЦВЕТА трешња у планини, пролеће се опет спрема. Све је исто у мом крају, само мене тамо нема...

ИСПРАЋЕН УЗ МУЗИКУ ИЗ САБИРНОГ ЦЕНТРА: Српски Мориконе, Зоран Симјановић, сахрањен је уз речи - Можеш мирно да одеш, пријатељу...

Фото: Архива "Новости"

Песма коју је Аница Добра певала у филму "Сабирни центар" Горана Марковића одјекивала је из капеле на београдском Новом гробљу, где је на вечни починак испраћен аутор те упечатљиве нумере, Зоран Симјановић. Премда је протекла година оставила неизбрисив траг и ударила кобни печат (и) на нашу музичку сцену, односећи читав низ чувених стваралаца и извођача, чији су се гласови и песме орили из исте ове капеле - давно се на Новом гробљу није чула лепша музика него током испраћаја легендарног Симкета.

Једноставно, компоновао је толико много, толико разноврсно и толико добро, до последњег дана и последњег даха, да би небројени сати и дани били потребни како би се преслушало све што је Симјановић оставио за собом, кроз троцифрен број филмова и серија, више од 500 рекламних спотова, представе... Стварао је предано и неуморно, све до последње музике коју је потписао, оне за актуелну телевизијску серију "Тајна винове лозе".

Рођен 1946. године у Београду, као беба у колицима певао је "Иде Тито преко Романије", како је волео да препричава, а још од дечачког доба ишао је на часова клавира. Као тинејџер почео је да свира у саставима "Силуете" и "Елипсе", првим београдским рокенрол групама, а пре коју деценију је у књизи објављена Симкетова исповест о томе како је постао, и престао да буде рокер. Композитор, (и)пак, никад није престао да буде. После сарадње са Зораном Христићем на музици за филм "Немирни", и на наговор свог имењака, прекида студије права и уписује Музичку академију у Београду. Дирке оног клавира, које су га занеле као малишана, пребирао је до краја живота, а из тог пребирања рађале су се одреда врхунске, махом незаборавне нумере. Свака посебна, сасвим другачија, а опет сјајна само на свој, или на Симкетов начин.

Због тог музичког стваралачког печата којим је "наш Мориконе" толике филмове учинио већим од живота, су се на Новом гробљу окупили и Симјановићу почаст одали и сви наши филмски великани. Били су ту и Дејан Мијач и Слободан Шијан, и Горан Марковић који је, попут Срђана Ђиђе Карановића, од почетка до краја обележио Симкетову каријеру. Управо се Марковић врло потресним речима обратио присутнима окупљеним око породичне гробнице, и Симјановићевој удовици, његовој прелепој и вољеној супрузи, ни Ерић.

- Драги наш Симке, као да си знао да живот није нешто на шта се може ослонити, па си одлучио да се ослониш на лепоту која је вечна и написао толику чаробну музику - говорио је Марковић, напомињући да ће управо из Симјановићевих нота обрисе наше епохе "ишчитавати" неки будући слушаоци, из генерација које долазе, баш као што је Симјановић умео да ишчита и кроз ноте искаже све оно што се дешава у душама свих нас. - Трошио си немилице свој живот на нешто што је више од живота. Истина о теби је у твојој музици, теби нису потребни докази и уверавања да си био велики, довољно је укључити радио. То си и желео, зар не? Можеш мирно да одеш, пријатељу...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)