ИНТЕРВЈУ - Ивана Зечевић: Лаушевић нас је све расплакао на снимању “Калканских кругова”

ЈЕЛЕНА БАЊАНИН

18. 04. 2021. у 11:19

МЛАДА Ивана Зечевић већ је у биографију уписала одреднице глумица, певачица и реперка. Њена уметничка црта истицала се, како каже, одмалена, те је после основне школе уписала Музичку гимназија. Стварала је музику, сарађивала са познатим домаћим реперима, ишла у глумачку школу "Маска", потом уписала Академију уметности.

ИНТЕРВЈУ - Ивана Зечевић: Лаушевић нас је све расплакао на снимању “Калканских кругова”

Фото Промо

Аутори серије "Група" запазили су је у споту Бојане Вунтуришевић и позвали на аудицију где је добила прву већу улогу. У мистериозним "Калканским круговима" млада глумица се истакла у лику Мионе. И док се гледаоци РТС овог викенда опраштају од ове серије, младу глумицу видећемо и у "Александру од Југославије" редитеља и сценаристе Здравка Шотре. О овоме, као и дипломској представи коју управо припрема, Ивана Зечевић прича за "ТВ новости".

- Велико ми је задовољство и забава да радим. Када се човек заљуби у текст и када има добре колеге може само да буде чаробно. Тренутно радим на завршној представи на Академији уметности. У питању је дуодрама "Диско свиње", коју играм са колегом Александром Ранковићем. Премијерно извођење требало би да буде почетком маја. То је драма о сазревању, пријатељству и љубави представљена кроз однос двоје тинејџера који заједно одрастају и откривају разлике између мушког и женског, пре свега, сексуалног сазревања. Још нисам професионално ангажована и на овакве представе гледам као на прилику да се припремим за велике улоге у позоришту.

* Серија "Група" скренула је пажњу на ваше име, као и на важну тему о младима. Недавно је израелски "Кешет" откупио права на њену светску дистрибуцију. По чему памтите ово искуство?

- Био је то први пројекат који ми је отворио врата даље глумачке каријере и захваљујући ком сам сарађивала са Бранком Катић, бројним млађим и старијим глумцима, те стекла многа познанства. Нисам ни била свесна док сам радила на серији да ће њена тема бити толико друштвено важна. Када је серија промовисана, глумци су одлазили у школе по Србији. Причали смо са младима који нам по годинама нису толико далеко и који су, као и ми, прошли невоље тинејџ доба. Увек ми је жао када видим да клинци мисле да морају да се уклопе у нешто што друштво намеће и можда чак оду на ону ружнију страну. Главна порука "Групе" била је да млади нађу себе, занимање, љубав, хобије, спорт, друштво... Много ми је драго што ће серију видети у другим земљама. Биће ми пуно срце када неки други клинци широм света препознају поруке наше "Групе". Надам се да ће бити тако јер, без обзира на разлике у култури и језику, сви смо тинејџери и имамо сличне жеље.

Фото Промо

* Познато је да сте пре глуме били активни на музичкој реп сцени. Како сте пронашли шта вас интересује?

- Реп музика је моја ера из млађих дана. И данас је слушам, али нисам наставила да се активно тиме бавим. Моја јунакиња из "Групе" Петра је девојка са улице у мноштву проблема. Никада нисам била на њеном месту и толико, што се каже, на дну, али јесам из свог окружења црпла инспирацију за њен лик. Свега и свачега се на улици дете нагледа док одраста у Новом Београду. Тамо смо се сви дружили или како се каже у сленгу блејали у блоку и тако сам упознала девојке и момке који су имали контакт са ружнијом страном живота. Иако сам се дружила са разним људима и одлазила на утакмице Црвене звезде, што значи да сам са дистанце свашта доживела на трибини, имала сам и других интересовања. Завршила сам Музичку гимназију, много сам певала, играла сам и стони тенис, а после средње школе дефинитивно сам се препустила глуми. Одувек сам волела да на бини глуматам, рецитујем, играм или певам, али сам касније све то уобличила у жељу да се бавим глумом.

* Бранка Катић је једна од првих звезда са којом сте делили кадар у "Групи", а сада сте у "Калканским круговима" играли уз Жарка Лаушевића, Војина Ћетковића и друге значајне глумце. Да ли сарадњу са старијим колегама више памтите по саветима или треми коју сте можда поред њих осетили?

- Велики шок ми је био што сам уопште добила улогу у "Групи" и када сам сазнала са ким ћу да радим осетила сам и страх и велику трему. Међутим, Бранка је младолика, радосна и друштвена и када сам је боље упознала давала ми је савете, пре свега животне савете како да се решим треме. Бранка ми је улила доста самопоуздања, много ми је помогла јер ми је отворила видике које од силне несигурности тада нисам видела. У "Групи" сам играла за време студија, а у "Калканским круговима" онда када више нисам имала потпун изговор да сам студент. Пошто сам "стала на ноге" сама сам нашла снагу и употребила другачија глумачка средства. После завршетка пројекта и сусрета са редитељем Миланом Караџићем, Жарком Лаушевићем, Војином Ћетковићем и целом глумачком поставом осећала сам као да сам напредовала.

ЉУБАВ СА ПАВЛОМ МЕНСУРОМ И ПРИВАТНО

МЛАДА глумица је у емотивној вези са Павлом Менсуром са којим је играла и у "Групи" и сада у "Калканским круговима".

- Један од важнијих момената био ми је да са њим одвојим приватно од пословног и мислим да смо успели. Много смо радили и вежбали јер Павлу је дисциплина на првом месту. Није нам био проблем да одиграмо заједничке сцене, чак нам је љубав коју гајимо помогла да неки детаљи буду још аутентичнији него што би били са неким другим - каже Ивана Зечевић.

* Ваша Миона у "Калканским круговима" је и промишљена и плаховита. Како сте је ви доживели?

- По природи сам мало мекша од Мионе и саму себе сам опомињала да не смем да попуштам. Миона је споља груба, храбра, дрчна, не да на себе, и у сваком тренутку има спреман одговор, али изнутра је емотивна, помало наивна када је реч о односу са Бојаном, кога игра Павле Менсур, и веома је везана за њега и за Београд. Миона "вуче" гене од деда-стрица Велибора. Истовремено је и слаба, јер када види да је неко угрожен, по сваку цену жели да га заштити. Пошто Миону отац доводи на село, препуштена је себи како би задовољила потребу за друштвом и забавом, што налази у Стефану, кога игра Филип Хајдуковић. Ипак, на крају се све сведе на оно што је у Миони много јаче, а то је љубав према Бојану. Она је увек била присутна и Миона не може да се одвоји од те приче.

* Гледамо вас и у Шотриној серији "Александар од Југославије" као сликарку Белу Павловић која је "кумовала" познанству Марије и Александра. Како вам је било у причи која нас враћа век уназад?

- Било ми је изузетно забавно, јер сам се први пут сусрела са епохом. Најзанимљивији су ми били костими, фризуре и пребацивање у друго време. Бела Павловић се појављује у три епизоде и мало простора сам имала за изградњу лика. Морала сам да причам на румунском и реплике сам научила напамет пошто ми језик није близак. Било је фасцинантно сусрести се са Здравком Шотром који толико дуго ради у нашој кинематографији. Његова енергија је упркос високим годинама невероватна. Стално смо били под јаком, али позитивном тензијом. Шотра је увек имао микрофон захваљујући којем га је чуо цео сет. Сарадња са целом глумачкком екипом је била лепа и позитивна.

Фото Промо

ПОСЛЕ ЖАРКОВОГ МОНОЛОГА СВИ СМО СУЗЕ ЛИЛИ

* ОДМАХ на почетку снимања "Калканских кругова" имали сте захтевне кадрове са Жарком Лаушевићем. Какав су утисак на вас оставиле ове сцене?

- Требало је да радимо хронолошки, али силом прилика морали смо да кренемо од најтежих и најемотивнијих сцена, што ми је додало мало треме. На пробама у Београду и у селу где смо снимали направили смо такву енергију да није било ничега што је могло да нас поремети. Наравно, Жарко ми је у сваком тренутку био помоћ и подршка, а поготово када бих се успаничила да ли ће све да буде како треба. Када смо упознали Жарков лик Велибора на почетку серије видели смо његову љуску. Све време, како се детаљи откривају, та љуштура се топи. У сцени у колиби, Велиборова јачина, коју има као главни намћор у селу, се слама. Због његове исповести, односно Жарковог монолога, цела екипа је плакала. Све сцене у колиби, које смо снимали првих дана, емотивно су снажне и слојевите и биле су ми најважније. Сваки од ликова има веома тешку причу и кроз серију се провлаче мотиви насиља у породици, разведених родитеља, болесног детета и оца који даје све од себе да га спасе. У тих десет епизода преплетено је толико тешких тема и сви на селу смо због амбијента још више били увучени у причу. Било је доста суза али било је и смеха. На пример, у једној од сцена на базену нисам могла да се саберем и понављали смо је три-четири пута. Марко Гверо и Нела Михаиловић су секвенцу у којој се њихови ликови расправљају тако оживели да нисам могла да зауставим смех.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)