ВЕЛИКИ МАЈСТОР СОНЕТА: Данас се одржава научни скуп о поетици и поезији Мирослава Максимовића

Д. Бт.

07. 04. 2021. у 08:31

НАУЧНИ скуп посвећен песничком стваралаштву Мирослава Максимовића (1946) почеће данас у 09.15 у организацији Института за књижевност и уметност, Дучићевих вечери поезије и Града Требиња.

ВЕЛИКИ МАЈСТОР СОНЕТА: Данас се одржава научни скуп о поетици и поезији Мирослава Максимовића

Фото В. Данилов

Због епидемиолошке ситуације скуп ће се одржати путем ZOOM апликације, а окупиће 20 књижевних зналаца различитих генерација из Србије, Црне Горе и САД-а.

Добитник престижних награда, међу којима је и Дучићева (2002), Максимовић је од почетка свог певања - крајем шездесетих и почетком седамдесетих година 20. века, у књижевној критици признат као самосвојна песничка фигура чије делање носи знак поетичких и језичких иновација. Од раних збирки ("Спавач под упијачем", "Мењачи", "Песме") блиских авангардним искуствима, Максимовић се огласио као аутентичан песник своје генерације. Своју самосвојност потврђивао је наредним збиркама ("Сећање једног службеника", "Сонети о животним радостима и потешкоћама", "Животињски свет", "Небо", "Скамењени") које су настале као симбиоза песниковог унутрашњег развоја и посебности тренутка у којем се обрео.

ГРАД ПОЕЗИЈЕ

СВИ ми који пратимо ток пројекта Института за књижевност "Поетика савремене српске књижевности", од времена кад га је покренуо Новица Петковић, па до сада, кад га води Светлана Шеатовић, знамо његов значај за разумевање наше књижевности, посебно поезије. Знамо и колико је у напорима да пројекат опстане допринело Требиње, кад се у њега укључило. Тако је Требиње, увезивањем свих активности у вези са Дучићем, Дучићеве награде, овог пројекта, па и Црквине - која је у овом веку не замењивала, јер заменити се не може, него надомештала недостатак Ловћена у нашој јавној свести - постало, симболично, главни град српске поезије, а Институт главна институција за њено проучавање - рекао је Максимовић, за "Новости".

Распони његових тема простиру се од тзв. малих ствари, урбаних пејзажа и "мита о свакодневици" до трагичних искустава 20. века. Такође, певао је и о друштвеним и социјалним приликама показујући социјалну самосвест у којој промишљање и критика савременог друштва и цивилизације заузимају важно место.

ЗНАЧАЈ Панорама Требиња, Јован Дучић8 ( у углу), Фото Д. Цураћ/архива

- Од самог почетка Максимовић је препознат као мајстор стиха, а магистрални део свог песништва остварио је у форми сонета. Историја у Максимовићевом песничком опусу заузима посебно место и простире се од трагичних искустава Другог светског рата, преко ратова деведесетих до бомбардовања 1999. У том контексту изузетно је важна засада последња објављена збирка "Бол", у којој је опевао страдање српског народа у НДХ. У овој књизи је симболички обухваћена његова породична судбина, чиме је своју поезију и поетику знатно обогатио и проширио, а себе уврстио у ред родољубивих песника у најбољем смислу те речи - истичу уредници скупа - Светлана Шеатовић и Марко М. Радуловић.

После поздравних речи Мирка Ђурића, градоначелника Требиња, и Бојана Јовића, директора Института за књижевност и уметност, о дометима поезије Мирослава Максимовића говориће:

Александар Јовановић, Слађана Јаћимовић, Марко Паовица, Слађана Илић, Марко Аврамовић, Ана Козић, Александар Милановић, Сања Париповић Крчмар, Јелена Панић Мараш, Александра Пауновић, Катарина Пантић, Горан Радоњић, Богдан Ракић, док ће Радивоје Микић и Јован Делић своја излагања придружити за зборник који ће ускоро бити објавњен.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)