ПОГЛЕД ИСКОСА - Магични тренутак сликарства

Дејан Ђорић

06. 04. 2021. у 17:07

ИЗЛОЖБОМ под називом "Нити и метафоре" Предраг Пеђа Милошевић (Земун, 1960) представио је своје нове слике. Настали у осами и тишини омањег атељеа који, како би то Урош Тошковић рекао, "Скупља енергију", ови камерни формати, саображени свом садржају, предмет су брижљиве обраде, ликовне опсесије, која код овог сликара са годинама не губи на интензитету и квалитету изведбе.

ПОГЛЕД ИСКОСА - Магични тренутак сликарства

Фото Архива

За њега би се могло рећи да је одоцнели неоманириста, представник ирационалниг стила фигуративне уметности који се протеже од Бечке школе фантастичног реализма, појаве из времена почетака Медиале, до анахрониста или хиперманириста, заступника тзв. ученог сликарства, из осамдесетих година 20. века.

Сликарство Бечлија, окупљених око Ернста Фукса и анахрониста са најкрупнијом фигуром у сликару Карлу Марију Марианију, настало је као реакција на крајности апстрактне уметности, тј. на брљотине италијанске трансавангарде и немачког неоекспресионизма, којима је близак и вид америчке савремене уметности познат као "лоше сликарство". Естетика нашег мајстора такође је вид побуне, извесне контрареволуционарности, устанак против бесмисла данашње поставангарде. Његово сликарство је јеретичко, он се ни мање ни више враћа у Венецију, у златну светлост Тицијана, Тинторета и Веронезеа, машта о ренесанси и истражује италијанске маниристе 17. века. Своје духовно путовање утемељио је на једном квалитетном теоријском раду, на књизи "Сликарева тајна", објављеној 2018. године. То пажљиво испитивање сликарске технологије старих мајстора, дуго проверавано у његовој пракси, алхемијско цеђење златних капи миомирисних препаратура, директан одраз има у иконографији овог ствараоца.

Уколико се неко згражава откуда сад ренесанса у 21. веку, нека се о стању ствари обавести код најбољих напредних западних философа и теоретичара уметности. За Жана Бодријара у овом времену нема преовлађујућег стила, све је ин и све је аут а чувени Американац Артур Данто за савремену сцену уводи појам "постисторијска уметност", она са одсуством праваца.

Ако је могућа дигитална, могућа је и ренесансна слика, јер на постмодерној пијаци, у супермаркету стилова, нема првенства међу артиклима.

Сликар, акварелиста и технолог Предраг Пеђа Милошевић настоји да допре до тајанствене суштине старог сликарства, да узнесе магичне тренутке времена када је уметност у Европи тада и никада више била на недостижним врхунцима. Његов подвиг тим је тежи и особитији што он није неки кописта, следбеник или сателит великих узора, на његовим сликама нема толико изравно преузетих, цитираних готових решења, колико настојања да се продре, оживи дух једног посебног, за многе много бољег времена уметности од данашњег. Зато је он више сабрат него следбеник старих мајстора, како би се то поетски могло рећи, сродници се препознају и довикују кроз векове.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)