МНОГО БУКЕ, ЗАРАД МОЈЕ ЧУКЕ: Зафир Хаџиманов је био истински посебна уметничка личност

Весна Пантелић

27. 03. 2021. у 20:06

ЧУВЕНИ југословенски и македонски глумац, песник, певач и композитор Зафир Хаџиманов, иза кога је каријера дужа од шест деценија, преминуо је у суботу у Београду, у 78. години, од последица вируса корона.

МНОГО БУКЕ, ЗАРАД МОЈЕ ЧУКЕ: Зафир Хаџиманов је био истински посебна уметничка личност

Зафир Хаџиманов / Фото М. Анђела

Иако се Зафир, заједно са супругом, познатом певачицом Сенком Велетанлић, вакцинисао 5. марта против ковида 19, говорећи како ће их вакцина спасти кућног затвора, имао је још од 2015. здравствених проблема са срцем, који нису били занемарљиви. О томе сведочи и његов последњи пост на "Фејсбуку" од 13. марта - "много буке, зарад моје чуке". Осим срчаних проблема, имао је и дијабетес, а након пуцања мрежњаче, немаром очних хирурга је пре више од шест година остао без ока.

Иначе, на корону је позитиван и Зафиров и Сенкин син, џез пијаниста и композитор Васил Хаџиманов, али нема симптоме болести.

Зафир је рођен 25. децембра 1943. у Кавадарцима. Његов отац Васил је, као средњошколац, био први у породици који је почео да се бави музиком. Касније је уписао Фармацеутски факултет у Београду, али га је напустио и уписао Вишу педагошку школу у Скопљу, музички одсек, након чега је живот посветио фолклору и оставио више од 5.000 записа македонских изворних песама. Зафир је завршио гимназију и музичку школу у Скопљу, а 1967. дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду, где је провео већи део живота. Написао је збирке песама "Шансоне на папиру", "Азил", "Народни певач", "Певач паса" и "Брат". Глумио је у неколико филмова, попут "Ножа", "Македонске крваве свадбе" и "Не знам ко смо". Добитник је неколико награда и признања на песничким и музичким фестивалима, укључујући "Струшке вечери поезије" 1975, "Међународни фестивал шансоне" у Загребу 2003, а лане је добио награду "Гоцева мисао" за ангажовање и допринос на афирмацији македонске културе и књижевности у свету. Поводом јубилеја 55 година каријере, 28. новембра 2014. представљен је његов компилацијски албум са 19 песама ("Како Вардар", "Љуби ме и главата горе", "Од љубов се не бега"...). У почасног амбасадоре македонске културе у Србији Зафир је промовисан 2007.

Богату каријеру Зафира Хаџиманова употпуниле су многе значајне награде, сјајне песме и позоришне улоге. Каријеру је почео као фестивалски певач, али се доказао и као композитор. Аутор је првог македонског мјузикла "Хало, буђење", а кроз живот и на сцени га је пратила најлепша сенка - супруга Сенка.

Када је почела наша трагедија са ратовима, Сенка је рекла да неће више да пева, јер је схватила да нема коме. Заједно са ратом у бившој СФРЈ, почела је Зафирова нова театарска каријера. Тада је добио позив да игра у "Виолинисти на крову", затим Жана Валжана у "Јадницима", касније је стигла "Ребека"... Позориште је Хаџиманову било склониште, својеврстан азил. Театар је увек носио са собом, као пуж своју кућицу. Признао је да му је улога Миткета у "Коштани" остала велика жеља, а "одиграо бих га да се сви смрзну", говорио је велики уметник.

НЕ ПОСТОЈИ ТУРБО-ШАНСОНА

НА питање зашто нема шансоњера данас, Зафир је пре четири године за наш лист одговорио:

- Нема их зато што је све турбо. Не постоји турбо-шансона, нити силиконска. Она мора да се осмисли, интерпретира и, ако се сећате, шансоњери се не нацифравају. Отишао је Леонард Коен, још нам је ту Шарл Азнавур, а њих никада нисте видели на штиклама и у тангама. Шансоњер изађе и одради посао како ваља. Стремио сам томе. Али када је дошло време да се више цене људи који знају лако да украду и убију, шансона је отишла дођавола. Топови су грмели, музе су ућутале.

- Немам више времена да будем лажно скроман - рекао је у једном интервјуу за наш лист Зафир. - Знам шта могу, а шта не! То је моја крв и мој југ. И Јеротија Пантића бих одиграо са задовољством, можда сам за њега стар, али Митке би ми баш легао. У позоришту сам потврдио оно што сам целог живота радио, да се уметност не изводи, већ живи. Кад изађете на сцену, све је у вашим рукама, ви водите игру.

Када би га питали како може да буде и песник, и композитор, и глумац, одговарао је да када ради једно, не ради ништа друго. Скоро 30 година је био у позоришту, у носећим улогама, што је тражило целог човека. Једна од последњих Зафирових улога била је у серији "Немањићи - рађање краљевине". Играо је Теодора Ласкариса, који је помогао Светом Сави да српска црква добије самосталност.

Осим за великог уметника, Зафир је важио и за одличног произвођача вина. Имао је 250 чокота и годишње је производио 250 литара вина. Његов труд препознало је Удружење винара "Сланкаменка" и узело га у своје редове. Добио је и звање "витеза вина", у најстаријем витешком реду "Суботички песак". Неколико пута био је награђиван за бело вино које је назвао "сонг", док се црно вино звало "стих". У винограду би најчешће запевао.

РЕАКЦИЈЕ

ПЕТАР ПЕЦА ПОПОВИЋ: НЕПРАВЕДАН ГУБИТАК

- ПРВО што ми падне на памет кад чујем презиме Хаџиманов је да та прича са београдским радијом почиње 1936. године, када је човек у народној ношњи ушао у Радио Београд и тражио Царевца. Када га је срео, рекао му је хоће да буде радио певач. Овај га је питао шта зна да пева. Рекао је да зна "Зајди, зајди". Оркестар Радио Београда није знао ту песму, сем Царевца. Он га је пробао у подне, и рекао му да дође у четири по подне и да је он радио певач. Као што је био радио певач Васил Хаџиманов, тако је и Зафир Хаџиманов део својих почетака имао у Београду, касније се афирмисао у Загребу, доселио се и оставио дубок траг у Београду.

ВЛАДА ЈАНКОВИЋ ЏЕТ: ЛЕГЕНДА ШАНСОНЕ

- ЗАФИР је дошао шездесетих из Скопља у Београд, да овде прави каријеру. Добро се афирмисао као певач и аутор на фестивалима, мада је наступао у почетку на сцени са "Елипсама". Легенда балканске шансоне. Оставио је траг. Био је специфичан певач, има талентованог сина. Жао ми је много. Шокиран сам, велики губитак.

ЉУБА НИНКОВИЋ: ПОШТОВАО ЈЕ ЉУДЕ

- УЖАСНО је ово време, многи значајни људи умиру. Са Зафиром сам наступао заједно пре 30-40 година. Импоновао је људима, освајао их својим срцем, волео је музику, поштовао је људе. Сви су га волели. Умео је да отвори људе, чак и оне који нису били склони причи. Нико није имао ништа да му замери.

ШУНД УМЕСТО ПРОДАВНИЦЕ ДРАГУЉА

КАКО је некад било на "Београдском пролећу", Зафир Хаџиманов је 2014. за "Новости" казивао:

- Сви ми који и данас нешто значимо у свету лаких нота, ту смо ковали своје каријере. На "Пролећу" сам осамдесетих добио прву награду са песмом Радослава Граића "Докле тако Соња" и освојио прву награду на "Дечјем пролећу" са својом композицијом. Кад се држите каквог таквог нивоа и не продате се будзашто, онда и публика која вас слуша схвата да браните и њен ниво. Мој једини пех са публиком био је када су трговци, посредници између моје уметности и онога што народ воли, правили паре са онима који су се продавали зато што су били лака роба. Нису хтели да обрате пажњу на нас, већ су се одлучили за шунд и бувљак, није им била потребна продавница драгуља.

БАНЕ ЛОКНЕР: ТАЛЕНТОВАН ГЛУМАЦ

- ЗАФИР је дуго био на сцени, још од шездесетих и првих дана наше забавне музике. Није никада заборављао своје македонске корене, подједнако је интерпретирао и сонгове забавне музике и радио је музику везану за македонски етнос. Такође је био врло талентован глумац, сви знамо његову улогу у "Виолинисти на крову". Покушавао је током читаве каријере која је имала континуитет да не буде само обичан поп шлагерски певач, већ да прошири свој израз на више жанровских идиома и покаже своје таленте.

РАДЕ РАДИВОЈЕВИЋ: ВЕЛИКА ТРАГЕДИЈА

- ВЕЛИКА је трагедија. Баш нас је захватила поплава непријатних вести. Корона баш коси. Зафир је био велики уметник, сарађивали смо, пратио сам га на неким његовим концертима. Жао ми је његове породице којој је био окренут, велики губитак за нашу музичку заједницу.

СРЂАН МАРЈАНОВИЋ: ПРИЈАЛО МИ ЈЕ ЊЕГОВО ДРУШТВО

- ЗАФИРА сам знао годинама. Често смо наступали заједно. Некада је "Загребачки фестивал" имао "Вече шансоне", и ту смо се сваке године окупљали Зафир, Ибрица Јусић, Звонко Шпишић, Арсен Дедић, ја... То су биле прелепе вечери и тако сам се спријатељио са Зафиром. Ретко добар и предусретљив човек је био. Πријало ми је његово друштво. Остали смо без једног од последњих Мохиканаца генерације која је крчила пут забавној поп музици.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
НЕМЦИ, ОДАКЛЕ ВАМ ПРАВО? Порука из Русије у вези са Резолуцијом о Сребреници: Ви сте истребили 10 милиона људи!

"НЕМЦИ, ОДАКЛЕ ВАМ ПРАВО?" Порука из Русије у вези са Резолуцијом о Сребреници: Ви сте истребили 10 милиона људи!

УЧЕСНИЦИ међународне седнице о безбедности у Санкт Петербургу дошли су до закључка да је резолуција о наводном геноциду у Сребреници, коју Немачка промовише у УН, лицемерје и извртање чињеница, изјавио је секретар Савета безбедности Русије Николај Патрушев.

25. 04. 2024. у 18:08

Коментари (0)

УЕФА ГЛЕДА И НЕ ВЕРУЈЕ: Ево шта ће Белорусија да уради због ЕУРО 2024