ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ: Српска малогражданица
СРБИ су у 18. веку, знамо, преузели од Руса и прилагодили српском гласовном саставу руску грађанску ћирилицу, гражданицу.
Фото П. Митић
Потом смо кроз реформе Саве Мркаља, Луке Милованова Георгијевића и Вука Караџића с почетка 19. века добили и савремену српску ћирилицу, који су многи називали и вуковица. У време јачања југословенске идеје, знамо и то, сви Срби током 20. века прихватају и своје допунско писмо, латиницу, којом су Срби католици писали вековима, као и суседни Хрвати. Отада до данас, ћирилица је српско национално писмо јер је користимо од прихватања писмености у 9. веку, а латиница је, у складу са историјским контекстом, наше допунско писмо, које има пуну равноправност у јавном језику.
Измене закона чаме у фиоци
Измене Закона о службеној употреби језика и писма, којима се штити ћирилица, већ годинама чекају да буду усвојене.
Предлог измена урадило је Министарство културе у сарадњи са представницима Одбора за стандардизацију српског језика САНУ. У предлогу стоји да ћирилица мора да има предност у односу на латиницу - помоћно писмо. Ћирилицом је обавезна комуникација у правном промету, у називима предузећа, њихових седишта и делатности, као и на декларацијама, потврдама и рачунима. Школе, медији, јавна предузећа, професионална и струковна удружења чији је оснивач држава или имају државни капитал, морају искључиво да користе ћирилицу...
"Новости" су покушавале да дођу до одговора - због чега овај пропис чами у фиоци, али надлежне институције остајале су неме на сва наша питања.
Ако оставимо по страни чињеницу да исту "провинцијску тврдњу" вековима баштине Енглези, Французи, Немци, Американци, те цицијашки чувају то једно писмо не купујући нова, више ће нас привући пишчево "лингвистичко знање", оно које неистомишљеници немају, о пожељном броју српских писама: "Ја бих волео да има три, четири. Да је што више људи упозна и ван тарабе београдског пашалука. Зар неко ко није Србин и не чита ћирилицу не би требало да чита наше књиге?" Ево, коначно, праве лингвистике! Не наводећи примере језика који имају "три, четири" писма (зашто не пет-шест?), писац нам наводи аргументацију за четири српска писма: да нас читају преко тарабе, јер Енглези, Французи, Немци и Американци иначе сјајно разумеју српски језик, али само ако је написан латиницом. Ако пак мисли на Хрвате и Бошњаке, да ли се писац икада упитао зашто они зарад прескакања тарабе не штампају своје књиге у Загребу и Сарајеву ћирилицом?
Илустрација Горан Дивац
Нарочито када се узме у обзир да је потенцијалних читалаца на српском језичком простору више него на хрватском и бошњачком заједно. И коначно, опет у најсветлијој традицији "латиничарском" замењивања теза (о чему сам много пута писао), проблем се опет пребацује у потпуно друго двориште, па се писац пита зашто "душебрижнике за очување српског језика" не брину позамљенице фокусирати се, бренд, бенефит и сл.
Не схватајмо озбиљно ове пуристичке изливе, они служе само за стварање магле, већ се усредсредимо на кључне аргументе за латиницу у српској култури. Елем, "ја волим латиницу из двоструко себичних разлога: као прво, што на латиници (+ на ћирилици) број читалаца мојих књига знатно расте; као друго, навикао сам се на латиницу читајући књиге на другим језицима који користе ово писмо." Ако први аргумент сврстамо у категорију оних који проучавају односе вере и вечере, запитајмо се уз други: Какве ли ће сад аргументе изнети преводиоци са арапског или кинеског језика? Можда ће то бити та два неопходна писма српској култури, да стигнемо до магичног броја четири?
Појединци имају интелектуалну одговорност за тежину аргументованости онога што пишу, али имају је и медији. Срећом, наведени културни додатак рејтинг истог броја спасао је дивним интервјуом Марије Ђорђевић са Ирином Суботић на првим странама. И зачудо, говорећи о Љубомиру Мицићу, великану европских авангардних кругова, наша чувена историчарка уметности истиче да је после Другог светског рата Мицић, "одбачен од друштва, ван свих институција и јавности, нападан са разних страна [...] борио се донкихотовски с дубоким уверењем у оправданост својих настојања да докаже како су наша савремена култура, понашање, изглед Београда, емисије на радију, текстови у новинама, угрожена ћирилица и сл., противни разуму и противни нашим обичајима". И ето "провинцијских тврдњи" Љубомира Мицића, склоног "примитивном национализму" (јер очито није био довољно европејац), ето и "провинцијске" тежње Ирине Суботић (ни она није довољно европејка) да се и данас проговори о судбини ћирилице! То је, иначе, онај исти Мицић за којег "латиничари" тврде да се залагао за латиницу, што је бесрамни фалсификат не само због онога што је овај уметник говорио него и што је писао!
Очито је да се борбени марш за латиницу, српску малогражданицу, наставља. Оркестри се мењају, али музика остаје иста.
Препоручујемо
ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ: Снага једног народа је у снази његове културе
16. 03. 2021. у 11:23
"НОВОСТИ" ТРАЖЕ ОДГОВОР: Зашто закон о ћирилици и даље чами у фиоци?
02. 03. 2021. у 10:30
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна
У ПОТРАЗИ сте за станом у центру града који је довољно изолован од градске вреве, окружен зеленилом и реком, а с друге стране вам је подједнако важно да кварт има одличне саобраћајне везе са свим деловима Београда?
18. 04. 2024. у 10:00
ОБРУКАНА ЛАЖНА ДРЖАВА У ЊУЈОРКУ: Шамар за Приштину и Вјосу Османи пре почетка седнице СБ УН о Косову (ФОТО)
У ЊУЈОРКУ се данас одржава седница Савета безбедности Уједињених нација посвећена шестомесечном извештају генералног секретара УН Антонија Гутереша о раду УНМИК-а, а Србију ће представљати председник Александар Вучић.
22. 04. 2024. у 16:14
ТРЕЋА НЕДЕЉА У ЗАВОЈИМА: Нина показала ране на ногама
ГЛУМИЦА Нина Јанковић доживела је неугодну повреду.
22. 04. 2024. у 10:38
Прочитајте више
НАЈБИЗАРНИЈА ПРИЧА ДИВЉЕГ ЗАПАДА: Након погубљења од одметника направили ЦИПЕЛЕ (ФОТО)
БАНДИТИ и Дивљи запад иду руку под руку. Један такав криминалац по имену Џорџ Перот живео је у Вајомингу, а своју славу стекао је након пљачкања воза пуног расних коња. "Велики Нос", како су га звали, толико је изнервирао грађане Ролинса да су урадили нешто невероватно бизарно и сурово.
23. 04. 2024. у 09:11
УМРО РЕДИТЕЉ - ТРАГЕДИЈА У ИНОСТРАНСТВУ: Иван устао из кревета, пао у кому и није се пробудио - Хрват издахнуо девет дана после кобног трена
ТОГ дана је требало да започне физикалну терапију, међутим, чим је устао из кревета је пао у кому из које се више није пробудио.
23. 04. 2024. у 11:40
СЛОМЉЕНО СРЦЕ: Објављена последња преписка Бојане Јанковић са водитељком (ФОТО)
ВЕСТ о изненадној смрти некадашње водитељке телевизије Пинк Бојане Јанковић шокирала је јавност. Многи пријатељи и колеге из медија изражавају своју тугу и неверицу, делећи сећања на Бојану и упућује саучешће породици.
23. 04. 2024. у 13:06
"ЂЕ ЈЕ ТУ ТРОКАДЕРО?" Будва пре 125 лета - слика из 19. века због које људи данас ТРЉАЈУ ОЧИ (ФОТО)
БУДВА важи за центар црногорског туризма, а позната је по пешчаним плажама и ноћном животу.
23. 04. 2024. у 10:01 >> 11:53
МУЧАН САДРЖАЈ Жена Боре Дрљаче одузела себи живот и оставила писмо: "Извини и чувај ми децу"
БОРА Дрљача, који је преминуо 11. октобра 2020. године имао је богату каријеру, а иако је увек био расположен за песму, његов живот обележила је велика породична трагедија.
23. 04. 2024. у 21:37
НАТАША УПИСАЛА ШКОЛУ: Беквалчева поделила утиске с првог часа (ФОТО)
НАТАША БЕКВАЛАЦ успешно се бави певањем годинама уназад, а својим најновијим оглашавањем многе је навела на размишљање да је одлучила да промени професију.
23. 04. 2024. у 08:31
Најновије из рубрике
МИКА ЋЕ ДОБИТИ СПОМЕНИК У НОВОМ САДУ : Иницијатива Одбора „Антићевих дана“ за обележје песнику
У НОВОМ Саду, којег је волео колико и свој родни Мокрин, песник, сликар и боем Мирослав Антић (1932-1986), готово четири деценије после смрти, добиће - споменик.
23. 04. 2024. у 19:43
ИДЕАЛИ СУ СЕ ПОВУКЛИ ПРЕД ИНТЕРЕСИМА Intervju: Игор Мировић, песник и политичар
ПЕСНИКЕ треба увек бранити, јер шта бисмо без њих - пита проф. др Александар Јерков у поговору најновије збирке поезије Игора Мировића "У лавиринту", а затим, позивајући се на речи Стевана Раичковића ("без поезије све би и даље постојало, али ништа више не би било исто") поентира закључком да песника треба бранити чак и када су песник и политичар спојени у истој личности.
23. 04. 2024. у 19:41
ПРЕДИЋ ВЕРОВАО У ИСТИНУ И ЛЕПОТУ : Богат пратећи програм изузетне изложбе ГМС у Галерији САНУ
ВЕЋ месец и по у Галерији САНУ у Београду, несмањену пажњу поштовалаца ликовне уметности, плени изложба Галерије Матице српске „Урош Предић. Достојанство свакидашњице," аутора Снежане Мишић и Игора Борозана.
23. 04. 2024. у 15:42
КАКО ЧИТАТИ АФРИЧКУ КУЛТУРУ: Предавање у Музеју афричке уметности у Београду
ПРЕДАВАЊЕ "Како читати афричку архитектуру - примeр Aдис Aбeбe, глaвнoг грaдa Eтиoпиje, кao симбoлa мoћи oд Хajлa Сeлaсиja дo Aбиja Aхмeдa" др Хане Рубинковске Aниoл биће одржано у чeтвртaк, 25. aприла, у Музеју афричке уметности у Београду.
23. 04. 2024. у 15:28
СОЛИСТИЧКИ КОНЦЕРТ ЛАНЕ ЗОРЈАН: Млада Новосађанка, виртуоз на виолини, наступиће у недљу, 28. априла на Коларцу у Београду
НОВОСАЂАНКА Лана Зорјан (15), виртуоз на виолини, у Задужбини Илије М. Коларца у Београду, у недељу, 28. априла у 18 часова, одржаће се солистички концерт у организацији Центра за музику.
23. 04. 2024. у 13:50
Коментари (2)