СТИХ ЈЕ ОПЕТ У МОДИ: Поводом светског дана поезије наши песници поручују да лепа реч живи

Марина Мирковић

21. 03. 2021. у 13:40

ПОЕЗИЈА свој дан, у ваљда никад горем и тужнијем свету, дочекује живља но икад пре. И потребнија но икад, рекло би се, судећи по квалитету и броју стихова који се пишу, објављују, читају, цитирају, деле...

СТИХ ЈЕ ОПЕТ У МОДИ: Поводом светског дана поезије наши песници поручују да лепа реч живи

Фото Архива

Управо овако мисли и говори песник Звонко Карановић, који своју дубоку веру у поезију потврђује, осим као аутор, и као читалац, уредник, издавач, ловац на таленте, учитељ, из чије се енклаве стихови незадрживо разливају по свету.

- Уверен сам да нам је поезија - обашка што нам је свима неопходна - важнија но икада, сад кад су људи потпуно изгубили контакт са собом - вели Карановић.

- Премда је дуго била запуштена, сада се враћа и то на велика врата, међу људе - где и припада. Поезија је у великом налету, у моди такорећи. Људи осећају потребу да се изразе, а стих је најлакши, најбржи, можда и најдубљи начин за то, песма је богомдана форма, коју можеш да напишеш, или прочиташ, и са телефона.

Дејан Алексић, Фото З. Јовановић

Мирјана Булатовић, Фото С. С.

Не слажем се да се поезија не пише, не чита, не продаје - то могу да кажу само они чија поезија не кореспондира са временом. Прошло је време тих поета међусобно уортачених који једни другима пишу критике и предговоре, а да притом ни једни друге не читају, чија поезија не кореспондира ни са аутором а камоли са светом, са публиком, која ништа не говори о нашим животима у времену у коме живимо. Публика је гладна нових, свежих, добрих ствари, којих срећом данас настаје сасвим довољно.

ПОЕЗИЈА НЕ ТРПИ РАСПОРЕДЕ

ЗА песникињу Мирјану Булатовић је баш сваки дан - дан поезије. Јер поезија не трпи распореде, па ни по данима:

- Светском дану поезије претходе Светски дан ластавица и Светски дан среће, а за њима следе многи светски дани, рецимо Светски дан младих мајмуна, те Светски дан птица селица, потом пчела, лептира и папагаја, а у октобру је Светски дан несигурног посла, као и Светски дан неношења грудњака... Ето зашто истински песници не хају за Светски дан поезије.

Поезију су препознали, и преузели млади, ствараоци новог доба, међу којима је многе открила управо Карановићева "енклава", а друге и угледна "Повеља", уредничко око и рука Дејана Алексића.

- Поезија је једна од постојаних константи духа, независно од својстава доба и простора у којима се остварује културна егзистенција - сматра Алексић.

Величина њене улоге и важности у друштву може да варира, али замишљање културног развоја једног друштва без поезије даје нам прилично суморну слику, додаје он:

Енес Халиловић, Фото Танјуг

Звонко Карановић, Фото Архива

- Иако се може учинити да данас, у доба дигиталне ере брзих медија, поезија постаје анахрон израз човекове потребе за смислом, као стваралац слутим да је поезија потребнија него раније. Песничке књиге су у свету трке за тржишном оправданошћу производа изгубиле видљивост, али свакако настају и можемо се похвалити одличном домаћом поезијом. Једино не бих волео да постане пракса то да је се сетимо само на Међународни дан поезије.

Не треба ми који читамо и пишемо поезију да доказујемо да је она жива, сматра Енес Халиловић, врсни писац и уредник из Новог Пазара, одговарајући тако на честе ламенте над судбином поезије, те додаје:

- Они који тврде да је поезија мртва, нека то и докажу, ако могу. Имам увид колико људи чита Eckermanna. Поезија се чита, поезија се пише. Уз поезију се живи. Постоје људи који очекују нешто од поезије. Има много добрих фудбалера, много кобајаги важних политичара, много лепих манекенки, много јаких спортиста, али нема много добрих песника. Зато је тако важна поезија.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)