ПОГЛЕД ИСКОСА - Лепота Тамаре Симић Дражић
ДРАГАН Лубарда, прослављени цртач и професор београдске Ликовне академије, каже да је Микеланђелу била забијена једна стрела у главу, а та стрела се звала Фидија.
Фото Приватна архива
Ликовно завештање је сада толико богато да се уметност може стварати само на основу прошлости, као следбеништво великих мајстора али и истраживање саме идеје прошлости.
У том смислу Тамара Симић Дражић окреће се ка трезорима традиције, а не према неизвесној будућности, које можда неће ни бити. Њу не занима актуелна теоријска поставка о крају уметности, која почиње са Хегелом, а завршава се у наше предапокалиптичко време. Ова млада сликарка посеже за традицијом из које не само да црпи своје стваралачке напоре већ и за традицијом у дословном значењу те речи, схватајући је као предају вредности а не окоштавање. Није реч толико о варљивој идеји улепшане прошлости, нашој представи да је некада све било боље, лепше и суштаственије, или да су генији из прохујалих времена технички, стилски и уметнички неупоредиво бољи од савремених сликара.
Реч је о парадоксалном феномену који условно можемо назвати повратак у будућност, о томе да се помоћу прошлости гради садашња, актуелна уметност. Ако неко помисли да је због тога можда њено сликарство назадно, у духу ретропојава, јер не прати трендове, онда треба да се обрати највећим данашњим теоретичарима уметности, као што су Жан Бодријар и Артур Данто, који тврде да сада нема преовлађујег стила нити уметничке појаве, све је актуелно и све је ретро. Тако је Тамарина неоренесанса, посезање ове уметнице за сликарством Сандра Ботичелија, предренесансном сакралношћу и недостижном лепотом зреле ренесансе, временом и стилом када су можда последњи пут жена и мушкарац у западној уметности били у исти мах лепи, достојанствени и мудри, легитимно као и било која друга неоавангарда. Ако нас не узбуђује естетика шокантног и ружног, преовлађујући у данашњој уметности, зашто би се апологети нове уметности нервирали на естетику друге крајности?
Уместо видеа, дигиталне уметности електронског муља, перформанса, фотографије, инсталације, асамблажа, разних пројеката и концепата, ова се сликарка окренула нечем суштинском, лепом људском лику и телу, примерима из прошлости на којима уноси неке само своје интервенције, од колорита и орнамента до композиције. Осврнула се на баштину, која се као и природа или човек, никада не може до краја упознати. Она на први поглед негира савремена неоавангарда дешавања из домена нових уметничких пракси, критикује уметност која је изгубила смисао за осећања, поништила сензибилитет, а интелигенцију претворила у досетку, у најбољем случају цинизам. Тамара се ту не задржава, сви увиђамо докле су стигле западна уметност и цивилизација. Њена идеја окретања према прошлости је дубља, она је упућена ка митском и древном као тајни а не археолошкој чињеници.
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)