КЊИЖЕВНА РИЗНИЦА УЖИЦА: Зоран Јеремић о Јединственој монографији посвећеној највећем граду западне Србије

ПОСТОЈИ град саздан од стихова и прозе, а белетристика, кад је добра, од стварности је стварнија.

Фото: Д. Карадаревић

У ситуацији када се Ерама ватра такозване грађанске културе из бетона преселила у ведрину Месне заједнице Мокра Гора, атмосферу у чађавој долини прочистила је свеже штампана, јединствена мапа доказа да је дух једног места неисцрпан и да увек за људима трага. Пред публиком је књига "Ужице, више од свега што је било" новинара, писца и публицисте Зорана Јеремића - реч је о књижевној биографији Ужица.

- Можда ћемо се затећи у данима када ће обилазак Ужица по маршрути његових писаца представљати најбољу туристичку понуду. Баш као што Даблин обилазе због Џојса, а Вишеград због Андрића. Мој избор, уз белетристику овдашњих писаца, обухвата и текстове некњижевне, хронике, есеје, извештаје и репортаже, јер ови записи садрже теме које се до сада нису дале милости литерарног уобличења - објашњава Јеремић. - Мало је градова чије су име у једном веку пронела најмање тројица великих писаца из српског књижевног канона. У прошлом веку то су за Ужице учинили родоначелник градског романа Милутин Ускоковић, књижевник и академик Љубомир Симовић и писац Светислав Басара.

Биографија Ужица, сазнајемо из пера Љубомира Симовића, почиње оскудним људским траговима из неолита, пре него што је града на овом месту било. Папирна историја почиње с хришћанством. Касно и случајно, када је у једном дубровачком документу 9. октобра 1329. Мила, жена неког "Славка из Ужица" положила четири перпера и осам гроша на име дуга. У историјском, хронолошком низу биографија града наставља се текстовима аутора из различитих епоха: Славомира Настасијевића, Мавра Орбина, проте Матеје Ненадовића, Евлије Челебије, Јоакима Вујића, Феликса Каница...

- Штета што су ово лепо место уништили Турци, који су још увек ту. Ако би се овде завео ред и ако би се град очистио и куће биле уређеније, било би то једно од најлепших и најпријатнијих места у Србији - описивао је Ужице октобра 1835. Сигмунд фон Хедер, дуго након што су најзначајнији писци овог краја, рачански монаси Теодосије и Јеротеј, за Чарнојевићем отишли пут Сент Андреје и Фрушке горе, да Србима стварају писану књижевност. Тамо су људи из ужичког краја отворили путеве другој, а затим и трећој генерацији наших "грађанских писаца", са Доситејем на челу.

Како се само Славко Златојевић (1828-1856), амбициозни новосадски професор, у Ужицу намучио, док је у граду као учитељ службовао!

Фото: Н.Јанковић

"Сада сам видео у Ужицама нема ни народа, да ми слаби дух као учитељу првог разреда, да је овде књижевност пропала... Поред незнања о добру, наш овај врсни народ већ је пошао на зао пут. Највеће зло које ће му одузети народни понос, то је пиће ракија - отров над отровима", записао је Златојевић.

На тамне, надовезују се ведрије и лепе слике Ужица из пера Стојана Обрадовића, Херберта Вивијана, Добросава Ружића, Љубомира Стојановића, Милутина Ускоковића, Милоша Перовића, Маге Магазиновић, Младена Ст. Ђуричића, Миодрага Верговића...

"Прве поуке из социјализма почели смо стицати из брошура Васе Пелагића... и код Крсте Ђаниног (Крсто Петровић), избеглице из Црне Горе, који се са оцем и мајком населио у Ужицу и себе прогласио за првог ужичког социјалисту", записао је Драгољуб С. Илић, новинар и дипломата, описујући прву генерацију ужичких гимназијалаца - левичара.

Љубомир Симовић, Фото: Архива

- Варош је као магнет привлачила људе разних занимања: Јозеф Хашке, сликар, отворио је сликарницу у Орловића кући... Јосиф Чех је основао у Ужицу удружење за производњу свилених буба... Било је и других лепота у вароши... Где год макнеш, извори здраве воде, отворени и духовити људи - подсећа књижевник Радовић, пишући о записима штампара овдашњег Лазара Тришића и о претплатницима његових књига.

Повест ужичка књижевна, уметничка и боемска постаје све богатија, заједно са духовним и сасвим опипљивим доказима, ишчитава се кроз записе новинара Дејана Маленковића, из драгоцених књига чувеног професора историје Милорада Искрина, песника Славка Вуксављевића...

Милутин Ускоковић, Фото: Архива

Посебна драгоценост су ужички текстови Момчила Настасијевића, Рада Драинца, Александра Дерока, сликара Михаила Миловановића, Миодрага Павловића, Владете Јеротића, Пурише Ђорђевића, Митре Митровић, новинара Антонија Ђурића, Живојина Павловића, Александра Тишме, композитора Жарка Петровића, Станислава Винавера, Радована Поповића, Љубивоја Ршумовића... Реч је о драгоценим белешкама, на које би без Јеремићеве књижевне биографије Ужица најрадозналији читалац тешко набасао. Сада, кад је уз Симовићево "Ужице са вранама" на полици и Јеремићево "Ужице - више од свега што је било", ствар постаје неупоредиво лакша.

У последњој прегради ужичке књижевне ризнице, насловљеној "Нови редови", у српској престоници титоизма под Кадињачом, све што се збило и што ће тек бити чита се између редова. Лица становника осунчаног града у сенци су црне маршалове статуе, па ће књижевник Миленко Пајић приметити како Попина "Гвоздена јабука" и "Одјекивање" овом граду пристају.

ОСКАРОВАЦ Стојан Стив Тешић

Ту се, на притворности, али и на изненадној ширини Градског трга, Ужичанин, оскаровац Стојан Стив Тешић сећа града у коме је провео детињство.

Фото: Никола Јанковић

"Памтим ужички снег. Мислим да таквог снега сада нема нигде. Свуда га тражим и нигде га не налазим. Памтим немачки камион оштећен бомбом и остављен, који за нас није био камион него авион. Улазили смо у њега и полетали...", записао је чувени српски и амерички сценариста и писац.

Подсећа, на крају, писац Драган Р. Филиповић да ужичка "Златна књига" још није пронађена.

АУТОР Зоран Јеремић, Фото: Никола Јанковић

- Киш је записао да књижевност исправља равнодушност историјских чињеница. Верујем у лековитост литературе, у њену срчаност наспрам безличне фактографије. Град чије улице и чија предања из генерације у генерацију делимо, читавог живота освајамо, увек је старији од свих нас. Он је као Попино "Непочин поље", у ком су истовремено на делу сва времена и сва лица из интимне и колективне меморије - каже Јеремић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације