Култура

ГЛАМУР БЕЗБРИЖНИХ ШЕЗДЕСЕТИХ: У ужичком Народном позоришту сутра премијерно извођење представе “И то се зове љубав”

В.В.С.

26. 02. 2021. у 15:11

ПРЕДСТАВА "И то се зове љубав", по тексту Мари Шизгала и у режији Ксеније Крнајски, први пут ће бити изведена у суботу, 27. фебруара, на сцени Народног позоришта Ужице.

ГЛАМУР БЕЗБРИЖНИХ ШЕЗДЕСЕТИХ: У ужичком Народном позоришту сутра премијерно извођење представе “И то се зове љубав”

Биће то друго премијерно извођење у овој години, после представе "Боли коло" која се на репертоару куће нашла половином месеца.

У протеклом периоду вредно смо радили и спремали се за тренутак када ћемо поново моћи да изађемо пред публику, у фебруару премијерно чак два пута – каже Немања Ранковић, уметнички директор ужичког театра. - Постављањем овог бродвејског хита планирали смо да у време отуђења и страха од болести и смрти (па и људи) које је донела пандемија короне, на нашу сцену донесемо ведар дух, оптимизам и гламур 60-тих година прошлог века.

Пред публиком ће се наћи романтична комедија, чија је праизведба била 1964. на Бродвеју, а готово истовремено доживела је и филмску адаптацију. Једна жена и два мушкарца, кроз духовите ситуације и самопреиспитивање, откривају шта је љубав и да ли је то - потреба, емоција, себичлук или маркетиншка стратегија. Комад приказује ново доба: оно у коме је љубав најважније “изнети” на друштвеним мрежама, док двоје људи (којима се пратиоци диве или им завиде), седе код куће и свако од њих гледа у свој телефон.

Више од педесет година прошло је од настанка Шизгаловог дела. Данас, у ери самопромоција на инстаграму, вибер стикера којима изражавамо емоције уместо речима, у време помпезних изјава љубави партнерима на друштвеним мрежама (јер волети неког ван очију јавности се не рачуна), у тренду гифова у којима оно што осећамо уради и покаже неко други, славнији, експресивнији или духовитији од нас- ништа се није променило… Љубав је и даље „помодна“ реч, док је, парадоксално, доживети је и поделити са неким најскупља и најнедостижнија категорија живљења – истиче редитељка Ксенија Крнајски.

Како каже, Шизгал је сматрао да је реч „љубав“ толико компромитована (а биле су тад 60-те), да је потребно смислити нову реч. Зато је овај свој комад назвао “Лув”.

Наша представа носи назив “И то се зове љубав” , јер сам желела да звучи слаткасто, а иронично. Ово је наш ламент над једним слаткастим, шареним, музикалним и безбрижним временом у којем су наши родитељи освајали и поклањали срца на игранкама уз италијанске хитове. Иронија је и аутоиронија у односу на ово „наше“ време у којем је срце на тацни. А ретко за ким истински лупа…

О свим лицима љубави, некад и сада, на сцени ће “проговорити” глумци Тања Јовановић, Вахидин Прелић и Дејан Максимовић.

Редитељка Ксенија Крнајски урадила и је превод са енглеског као и избор музике, драматург је Ирена Парезановић, сценограф Жељко Пишкорић, костимограф Драгица Лаушевић, док је сценски покрет био задатак за Дамјана Кецојевића.