ЧАСНО ЈЕ СТАЈАТИ У СЕНЦИ МИТРИНОВИЋА: Владимир Копицл, лауреат признања фонда "Арс лонга"

ЈОШ увек чувам број часописа "Дело" у ком смо као клинци премијерно читали Митриновића и о Митриновићу.

Фото В. Данилов

Био је и остао људска громада чији лик данас тек назиремо из његових дела и њихових нехерметички прозирних тумачења. А како се буду отварале књижевне, филозофске, политичке, гностичке и друге глобално скривене архиве његове и наше епохе, тај лик биће нам не само изоштренији него и ближи. Никад се нисам осећао као некакав миш, али стећи у сенци таквог имена било какво место, па и наградно, часна је и отмена људска ствар.

Овако о Димитрију Митриновићу, тој јединственој личности чије име носи награда којом је управо овенчан, казује Владимир Копицл, наш угледни песник, преводилац, публициста...

Признање Фонда за очување лепих уметности "Арс лонга" припало му је, ипак, за роман "Пурпурна декада" ("Дерета"), и то први у Копицловој богатој и разноврсној библиографији, о чему каже:

Фото Промо

- Што рече Френсис Бејкон - знање и људска моћ су синоними, а кад се уз мојих педесетак списатељских година нешто од тога накупило - природно се јавила и фаустовска жеља за новом, обимнијом формом. Кад су то видели дар и музе, правилно су проценили да нам се вреди придружити, па после и издавач. А како и не би? Аутор свеж пензионер с доста животног искуства, свакојаког књижевног пртљага и времена да им нађе право места у тексту, а тема вечно женско и апорије најслађег међуљудског односа у освит постхуманог доба. И ето романа за годину дана. Или неколико, да будемо прецизнији без риме.

Како сад, са искуством романописца, сагледавате домете поезије, у односу на прозу и сам роман? Да ли роман лакше досеже ипак, до шире публике, у поређењу са поезијом?

- Поезија је први и најчистији облик писаног израза, плес у ваздуху довољно ретком да и аутор и читалац буду подједнако опијени у основи трезвеним инструментом какав је језик. Ту мајсторисање не помаже, а пука виртуозност најчешће шкрипи, све док им се не придружи и штогод сасвим ретко, делом и неухватљиво, пред чим и гологлав скида капу. А за роман није довољно само то, дакле креација са великим К, него и читава, готово модно креаторска скаламерија. Са богатим језичким костимима, пистом, ликовима-манекенима, најширом добростојећом публиком, па умало и генералним спонзором. И наравно - уметником, што се све чешће превиђа. Нажалост.

"Пурпурна декада" носи поднаслов - готски херц роман 3Д, по чему "представља извесну посебност на пољу српског романа 21. века". Како бисте "превели" овај поднаслов, ову синтезу жанрова?

- Овај мој романчић, на својих три стотине страна, говори разноликим језицима 21. века, од спектакуларно пинкујућих до церебрално поетичних, еротски едукативних, дигитално сновних и езотерично опомињућих. Он тече ничим обуздано и фрагментарно страствено разлаже опсесивну романсу једног узрасно сасвим асиметричног љубавног пара, уз који је, као вечити трећи, залегао и сам приповедач. Тај приповедач је, срећом, сваштозналац, па у роману поред љубави има свега и свачега, од научне апстракције и магичне сликовности до водича за завођење одраслих. А има и дивних цитата и места за преписивање. Речено у три-четири речи - за сваког по нешто. Или - о понечему скоро све.

Жанр, одвајкада и глобално, важи за потцењен у односу на тзв. мејнстрим литературу. Како га сагледавате као читалац али и стваралац - да ли су узуси жанра за аутора ограничење или додатни изазов?

- Слично сваком темељу у нашем планетарном цунами комплексу, и жанр је уз наслојавање медијских игара појмовно и територијално уздрман различитим логикама писања и пласмана написаног, о чему врапци данас радије причају него писци. Као некадашњи песнички Робеспјер, а данас и просвећени романсијер, нисам због тога посебно узнемирен, јер с временом и тржиште и публика уоче да ни књижевност није ствар облика, него домета. Мада је могуће да ми, по свему судећи, како то лепо провоцира један савремени руски мислилац, можда живимо у извесном међувремену, некаквој краткој паузи. А пауза је обично више опредељена за забаву, него за уметност.

Током протекле године објавили сте и нову песничку књигу?

- Сто страна песама у којима песник попут мене пише о пребогатим чудесима и испразним празнинама савременог нам света; од ММФ, земних и надземних ствари, шумских вила и зацементираних Аида, па све до мог песничког календара који сажима месеце у године и обрнуто. И нити кука, нити се брука.

Препоручујемо

Култура

1 1

ОДБЛЕСАК ЛЕПШЕ СТВАРНОСТИ: Песник Томислав Маринковић добио награду "Десанка Максимовић" за 2020. годину

19. 09. 2020. у 13:00

Култура

0 2

ИНТЕРВЈУ Игор Маројевић: О злу се пише и прича, зло се не пореди

21. 02. 2021. у 16:40

Црна Гора

0 2

НОВИЦА ЂУРИЋ ЛАУРЕАТ: Награда сусрета "Лазар Вучковић" подгоричком песнику

20. 10. 2020. у 22:00

Култура

0 0

ДАНАС ПОЗНАТ ДОБИТНИК "НОБЕЛА" ЗА КЊИЖЕВНОСТ: Фаворит Мариса Конде

08. 10. 2020. у 08:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације