ФИЛМСКА КРИТИКА: Повратак магији филма

ЈЕДНА изванредна вест: биоскоп поново ради!

Фото промо

После равно годину дана ваш критичар учинио је оно на шта је био навикао бар двапут недељно у последњих шест и више деценија свог живота: дошао нешто раније, купио карту и сео у средину партера, да са узбуђењем очекује онај божанствени тренутак у коме пријатни полумрак нагло прекида зрак кинематографа. (Да вам искрено признам: прибојавао сам се да се то више неће догодити; Богу хвала, десило се).

Али, први одлазак у редовни биоскоп био је сасвим у знаку нових мера. Социјална дистанца је била апсолутна: био сам једини гледалац у тами синеплекса! Тек касније ушуњали су се неки клинци, што само доказује да се стари биоскоп поново рађа. Дакле, примио сам празнину не као коб него као природну последицу једногодишњег одсуства биоскопа из наших живота. Тим пре што је филм, који је куражно раскинуо са карантином, заслужио бројнију публику. (Не сумњам да ће и то брзо доћи на своје.)

Филм "Једини излаз" je савремени трилер (за разлику од истоименог ратног филма који је 1958. режирао дебитант Алексадар Саша Петровић на самом старту свог опуса). Дебитант је сада Дарко Николић, коме желимо блиставу каријеру његовог претходника, што би се могло и остварити у једном сасвим другачијем времену и потпуно различитом филмском кључу.

Прави, класични психолошки трилер овде је оквир и главна жанровска одредница, иако извесну улогу играју елементи савременог социјалног контекста и препознатљиви београдски штимунг. Тај друштвени склоп игра нарочиту улогу: на делу је сва злоћа која се скрива иза привидног просперитета данашњег урбане елите, оличене у веома успешној пословној фамилији и фирми, чији је саставни део Ана Колар (одлична Анђелка Прпић), супруга адвоката погинулог под сумњивим околностима у пожару једне престоничке дискотеке. Истрага и затим суђење откривају опасну тајну, која стоји у позадини ове интриге.

У свом недавном слављеничком говору Емир Кустурица је надахнуто казивао колико дубоко овакво обзорје мотивише и наше филмске посленике.

У трилеру Дарка Николића тај присутни сплет околности, међутим, не оптерећује радњу која се фокусира на доследно примењену жанровску теорему (прогон, "човек у опасности"), као код двојице великана са презименом Форд (Џон 1947. и Харисон 1993, са филмовима под истим насловом - "Бегунац"). За разлику од њих, у "Једином излазу" ради се о жени изузетних способности, које и она сама са изненађењем открива и од прогоњеног претвара се у прогонитеља.

Таква, врло инспиративна формула пробудила је нарочите перформансе Анђелке Прпић, коју смо до сада гледали углавном у лаким телевизијским улогама другачије нарави. Не само што се овај слојевити карактер развија против очекивања (драматуршка предност још од Аристотела), него се слично догађа и код пратећих ликова у филму (као код Данице Максимовић, која сугестивно води своју деоницу богате и бахате естрадне диве).

Старо је правило из технике драме: да би био уверљив, карактер мора да се разоткрива у развоју, у доброј мотивацији и вештини заплета, да би се на крају испоставио као лик сасвим другачији од оног са почетка - што је овде заиста случај). У домаћој филмској пракси све ово је доста ретко. Нема сумње да су Николић и његов сценарист Марко Поповић у овој игри постигли известан квалитет.

Иако остаје доста питања, на који ће тражити одговоре, гледалац је изненађен ефектним расплетом драме, што је још једна од особина жанра. Функционална фотографија (Миљан Миловановић) и нарочито монтажа, у којој владају пажљиве елипсе (Стеван Марић) такође су квалитети овог солидног трилера, који нас је вратио магији филма.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације