ДНЕВНИК ЗАБЛУДА: Београдска школа становања

Слободан Малдини

15. 02. 2021. у 09:19

НА предлог Завода за заштиту споменика културе Београда, недавном Одлуком Владе Републике Србије "Централна зона Новог Београда" добила је статус културног добра просторно-историјске целине.

ДНЕВНИК ЗАБЛУДА: Београдска школа становања

Фото лична архива

Ради се о валоризованим архитектонским објектима посебне вредности који чине урбану матрицу новобеоградских блокова: 21, 22, 23, 28, 29 и 30. Средишња три блока: 24, 25 и 26 нису реализовани према најранијим детаљним урбанистичким плановима и данас чине заштићену околину просторне културно-историјске целине. Ове градске структуре настале су током шездесетих, па све до средине седамдесетих година прошлог века као резултат бројних јавних и масовних урбанистичко-архитектонских конкурса на којима су профилисани бројни српски архитекти и настала светски запажена Београдска школа становања.

Поборници београдске школе становања су првенствено професори на Архитектонском факултету у Београду на предмету "становање" и група архитеката - учесника на стамбеним архитектонским конкурсима. Настала је педесетих и шездесетих година применом функционалне шеме тзв. "београдског стана" - традиционалне архитектонске форме развијене у деценијама пред Други светски рат, а своју зрелост достигла је током седамдесетих година. Концепт београдске школе становања доноси практичне, промишљено организоване стамбене јединице унутар зграда колективног становања, првенствено у Београду, чему су претходили модерни београдски станови концепцијски развијани од 1918. до 1941. године.

После Другог светског рата, овај концепт израстао је у нови стандард становања у Србији. У време интензивних градитељских активности када је подигнут Нови Београд, архитекти су усвојили новине у пројектовању, што је омогућило изградњу функционалних и просторно једноставних стамбених јединица. Блокови колективног становања из времена непосредно после Другог светског рата настали су услед потреба изградње великог броја стамбених објеката за што краће време, по најнижој цени. За њихову реализацију архитекти су применили концепт модерниста, пре свега Ле Корбизјеа и његове "Заједнице становања" (Unit d'habitation) где је остварена велика густина становника смештених на релативно малом простору.

Импресивне примере станова стила београдске школе становања на простору новобеоградских блокова проглашених културним добром, пројектовали су: Михаило Чанак, Леонид Ленарчич и Милосав Митић у Блоку 21 (1965); Александар Стјепановић, Бранислав Караџић и Божидар Јанковић, у Блоку 22 (1968-1974) и Блоку 23 (1974); Илија Арнаутовић у Блоку 28 (1970-1974); Милосав Митић и Михаило Чанак у Блоку 29 (1974); Урош Мартиновић у Блоку 30 (1977). До краја осамдесетих, многи аутори су још увек задржали типичне шеме станова карактеристичне за београдску школу становања, а њени високи домети у функционалности становања утичу на архитекте и данас.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
КУЛТ ПРЕДАКА У ПЛАМЕНУ МРЖЊЕ: 45 година од паљења конака Пећке патријаршије – Злочин који је најавио Мартовски погром

КУЛТ ПРЕДАКА У ПЛАМЕНУ МРЖЊЕ: 45 година од паљења конака Пећке патријаршије – Злочин који је најавио Мартовски погром

ОВЕ седмице пре тачно 45 година, српски народ и Српска православна црква занемели су пред призором који је наговестио деценије страдања на Косову и Метохији.

17. 03. 2026. у 19:10

Коментари (0)

ПОВРАТАК ДУШАНА ВЛАХОВИЋА! Повреда је прошлост, Србин спреман да поведе Јуве до места које води у Лигу шампиона!