СМРТ је увек трагична, без обзира што се под тим подразумева обично само она насилна. Али, када неко оде ненадано, туђом обешћу и кривицом, онда је трагедија двострука... У данима у којима прерано испраћамо многе драге глумце, присећамо се као и сваке године Драгана Максимовића Максе - преминуо је 4. фебруара, тачно пре две деценије, пошто је брутално претучен на Зеленом венцу, у некадашњем ресторану "Бели град". Напала га је, како се тада писало, група скинхедса јер су мислили да је - Ром.
РОЂЕН сам у Паризу, а после развода родитеља вратио сам се као мали на мајчину дедовину. Обе фамилије су пореклом из Михајловца код Смедерева. Дедовина са виноградом и прелепим пејзажима је имање на коме сам провео читаву основну и почетак средње школе. Налази се на крају сокачета после кога се пружа поглед ка заталасаном Подунављу и даље ка Шумадији.
ИСПРЕД пројекције свог мрачног стања свести, густе шуме (сценографија Јасмина Холбус, костим Борис Чакширан), са падином "спаљене земље", где држи камп за децу са хендикепом (у борби за еколошку чистоту), награђиваном професору Карлу (Светозар Цветковић) је све јасно и заморно.
Е може један живот да се исприча једном беседом, али једном позоришном представом може да се исприча прича о свим људима,од постанка света до његовог краја и зато смо вечерас на Стеријином позорју.
На бањском шеталишту, популарној променади, у центру престонице српског континенталног туризма отворена је изложба фотографија „Бата у 90 слика“ посвећена Велимиру Бати Живојиновићу (1933-2016), једном од највећих и најпопуларнијих југословенских и српских глумаца свих времена.
Коментари (0)