ДНЕВНИК ЗАБЛУДА: Последња оаза

Слободан Малдини

26. 01. 2021. у 10:54

ДНЕВНИК ЗАБЛУДА: Последња оаза

Фото лична архива

РАДИ "проширења позиција са којих би се град снабдевао пијаћом водом", београдски челници решили су да од Великог ратног острва начине територију где ће бити саграђени нови рени бунари.

Ово острво на ушћу Саве у Дунав увршћено је 2005. у списак природних добара Србије. Без обзира на то што је зона острва у режиму првог и другог степена заштите природе са карактером специјалног резервата, по међународном статусу ИБА значајно подручје за птице и налази се на Емералд листи Европске мреже заштићених природних добара, донета је одлука о изградњи система градског водоснабдевања на овом простору. Због чега је Београд посегао за индустријализацијом своје последње, међународно признате зелене оазе?

Упркос противљењу стручне јавности, ради изградње сателитског града и почетне станице метроа на подручју Макишког поља, Београд се одрекао свог најзначајнијег водоизворишта које здравом водом напаја престоницу дуже од једног века, од 1892. Урбанизација остала три - на новобеоградским блоковима дуж обале Саве, у Прогару и на Ади Циганлији, драстично је смањила капацитет снабдевања града водом. Јер, сва четири постојећа градска изворишта воде данас су загађена. Хиљаде бесправно саграђених кућа на Сави испуштају отпад без контроле, а Макишко подземно језеро одавно је затровано вишедеценијским продором фекалија из септичких јама околних насеља, посебно након инцидента крајем осамдесетих када се токсични ксилол излио из цистерне воза и доспео до изворишта.

У ситуацији када Београд остаје без поузданог снабедавања водом, а императив брзог решење тог проблема постаје ноћна мора, град је посегао за очајничким чином - захватањем воде под Дунавом - најпрљавијим расположивим извором водоснабдевања са реке познате као "отворена канализација" и "клоака максима". Београд је једина европска престоница која испушта нефилтриране отпадне воде у Дунав. Око трећине становника града није повезана на канализацију и ослањају се на септичке јаме, чији садржај се свакодневно избацује цистернама директно у Дунав, што је злочин против реке. Иако своје отпадне воде и Београд и Нови Сад одливају у Дунав, наша престоница развија пројекат водоснабдевања пијаћом водом са ове дивље "депоније фекалија"! Бројна истраживања у земљама узводно од Србије показала су да је Дунав најзагађенија река у Европи.

Према мерењима извршеним у Аустрији, ниво смртоносних хемикалија у Дунаву четири пута је већи од дозвољеног, присуство фекалних бактерија у српском делу реке је критичан, концентрација антибиотика забрињавајућа, што је глобална здравствена претња јер те бактерије постају отпорне на лекове. С обзиром на ова узнемирујућа сазнања, невероватно је да наша престоница развија стратегију коју грађани препознају као апокалиптичну прераду садржаја сопствене канализације у намери да им потом буде продат као вода за пиће.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)