ИНТЕРВЈУ Тамара Радовановић: И у овој години желим да радим као војник

МАРИНА ЈУНГИЋ МИЛОШЕВИЋ

24. 01. 2021. у 10:38

ИНТЕРВЈУ Тамара Радовановић: И у овој години желим да радим као војник

Фото Војислав Данилов

ТАЛЕНТОВАНА глумица, Тамара Радовановић (24), популарност је стекла у хит-серији "Тате", улогом адвокатице Еме, која се од уштогљене штерберке преображава у праву заводницу, доводећи до љубавног "лудила" њеног мачо шефа Петра (Милан Калинић).

Од како је почела друга сезона, каже Тамара, више је препознају и "стартују" на улици, а често и добацују "секретарице", мада је Ема равноправан партнер у фирми. Ова рођена Београђанка, дипломирала је глуму на Факултету драмских и филмских уметности Универзитета "Синергија", у класи професора Ивана Јевтовића. Запазили смо је и у "Убицама мог оца 2", "Жигосанима у рекету", "Јунацима нашег доба", "Истинама и лажима", "Шифри Деспот", "Ургентном центру", "Југословенки", као и у позоришним представама. Чим је завршила снимање друге сезоне "Тата", открива Радовановићева за "ТВ Новости", уследиле су понуде за нове пројекте.

- После кратког одмора почела сам да снимам "Југословенку" и једну америчку серију која се снима код нас. Када сам то завршила, добила сам једну од две главне улоге, психолога Бојане, у женском ситкому "Колегинице", у оквиру продукције Fokus brothers. Коначно имамо две женске главне роле и то ме баш радује - каже Тамара и додаје да је то важно када се зна да у серијама доминирају мушки ликови. - Серије су тематски тако одређене да се намећу мушке улоге, јер преовлађује крими и трилер жанр. И то је одувек тако. Није то ништа ново, него се сада више снима, па је очигледније. Тако је, не само код нас већ и у свету. Увек је мушкарцима било лакше.

* Добитница сте овогодишње награде "Београдски победник", за најбољу глумицу у жанру хумористичких серија, у серији "Тате". По чему ћете памтити то снимање?

- То моје прво велико глумачко искуство било је феноменално! Када се сретнемо, Андреј Шепетковски, Јована Цавнић, Миљан Прљета и ја, увек кажемо да бисмо ову серију могли да снимамо до краја живота. Било нам је веома занимљиво на сетовима, владала је права породична атмосфера, тако смо и ушли у своје ликове. И кад смо их "укачили", више није било краја.

* Како сте се уклопили са колегом Миланом Калинићем, који је заменио Филипа Јуричића?

- Била је то велика промена, више за гледаоце, јер су њих двојица и физички различити, али за Ему није смело да буде никакве промене. Тако сам се и понашала, да се то не види. Милан је врло непосредан, живахан и доминантан, има доста тог примарног Петра у себи, па смо се брзо уклопили, јер је и он са великим самопоуздањем ушао у свој лик, као и са жељом да ради с нама, јер му се свиђала серија. Самим тим, били смо на добитку, а ја сам имала срећу да добијем партнера који је улози приступио тако да ми није био проблем да играм с њим.

* Серија је омиљена међу свим узрастима. У чему је тајна њене популарности?

- Једна је од ретких серија која приказује живот који живимо, овде, у Београду. Зато је и ушла у домове гледалаца јер је блиска породици. Драго ми је што ми и деца, најмлађи гледаоци, прилазе на улици. Уз све то, шаље поруке и о добрим и о лошим стварима, јер људи смо, па и грешимо. То је велика предност ове серије.

* Коју улогу тумачите у "Југословенки"?

- Играм Јовану Трифуновић, врло интересантан женски лик, потпуно другачији од Еме. Она је пријатељица породице Ристић, потиче из богате породице, врло је превртљива, женски манипулативна, како би остварила одређен статус у друштву.

* На сетовима проводите и по 12 сати дневно. Колико вам је напорно?

- Уопште се не жалим, мени је лепо, уживам у томе што радим и волела бих да тако буде што је дуже могуће. И у овој, 2021. години, желим да радим као војник. Када не снимам, углавном проводим време код куће, одмарам се, играм пикадо. Имам пса, хаванског бишона Бети, која ми се много обрадује када се увече вратим са снимања.

* Јесте ли се навикли на услове живота у пандемији? Имате ли неке страхове?

- Не могу да седим у месту, тога се највише плашим, имам страх од седења и чекања, волим да се дешава... све! И даље се некако држим, пошто радим. Моја породица је такође оптимистична, али се чувамо. Ова ситуација нам свима лебди над главом и чини ми се да влада колективно ишчекивање и нестрпљење када ће све ово престати.

* Стижете ли да се дружите са пријатељима?

- Имам утисак да успевам, али нисам сигурна, понекад и због обавеза, јер живим као војник. Имам неколико изузетно блиских пријатеља, са којима одржавам контакте и који су ми веома важни. Без њих не бих могла да функционишем, а ни да радим. Јер све што радим некако је лакше када то имам с ким да поделим. Сви моји пријатељи живе слично као и ја, довољно су самосвесни да схвате у каквој се ситуацији налазимо. Нигде не идемо, нема журки, нема окупљања, виђамо се један на један, када имамо времена.

* Да ли сте нешто ново и битно схватили из искустава које нам је донела протекла година?

- Колико је важно да будемо слободни и да више ценимо садашњи тренутак, јер то што данас имамо важи само тада, данас.

НЕДОСТАЈУ МИ СВИРКЕ СА БЕНДОМ "ВРУМ"

* ЗАВРШИЛИ сте клавир и соло певање, а наступали сте и са позоришним бендом "Врум". Јесте ли успели да се окупите?

- Имали смо једну свирку, у специјалним условима, почетком октобра, у окружењу са маскама. Врло неприродно, али бар се десило. То нам је свима било важно и недостајало нам је, а сад нам још више недостаје, а не знамо када ћемо се поново окупити. Мени то јако фали, јер је то и место слободе за мене, а фали ми и због тренинга, то ми је као да одем у теретану - искрена је Тамара Радовановић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)