ИНТЕРВЈУ Тамара Драгичевић: Можда ће ми Силвана бити улога живота

ЈЕЛЕНА БАЊАНИН

23. 01. 2021. у 10:38

ИНТЕРВЈУ Тамара Драгичевић: Можда ће ми Силвана бити улога живота

Тамара Драгичевић у филму "Тома" / Фото Александар Кујучев

ТАМАРА Драгичевић током гимназије певала је у етно групи, али је животни позив пронашла у глуми, и после трећег разреда уписала ФДУ, у класи Драгана Петровића Пелета. Љубав према песми ипак није заборавила, и сада ће јој се најзад вратити - у улози Силване Арменулић у филму и серији "Тома".

Тамару смо запамтили као Ели ("Монтевидео, Бог те видео"), једну од сестара Салом ("Мирис кише на Балкану"), Надицу Арсић у "Војној академији", новинарку Мају ("Жигосани у рекету") и фризерку Слађану ("Мочвара").

- Можда ће Силвана бити улога мог живота. Дефинитивно је највећа, али не значи да ће тако и да остане. На каријеру глумца гледам као на дуг пут и мислим да сам још на почетку. Неке озбиљне улоге су преда мном јер ћу тек бити зрела да их одиграм. Пре 11 година, када је сниман "Монтевидео", још сам била студент, а сада сам мајка двоје деце. Променио се мој поглед на свет и на посао. Сазрела сам, стекла сигурност, посложила приоритете. Улога Силване донела ми је нову димензију осећања и емоција - каже у интервјуу за "ТВ Новости" Тамара Драгичевић.

* Недавно сте завршили снимање биографске, романтичне драме о "песнику туге". Да ли су вам се већ слегли утисци?

- Јесу, али док пројекат не угледа светлост дана и док не видим целину филма, и даље ћу бити у ишчекивању. Припреме и пробе биле су веома дуге, што нас је одлично увело у снимање. Било ми је дивно и лако, јер сам имала двадесетак дана снимања између којих је било по неколико дана паузе. Велика је срећа што смо сви остали здрави и што снимање није прекинуто. Најбитније ми је било то што сам се осећала као Силвана. Публика воли да види сличност и драго ми је да чујем да су људи задовољни како све изгледа. Док сам се спремала за улогу и гледала Силванине наступе, фотографије и ретке видео записе, трудила сам се да из погледа, осмеха, изгледа прикупим што више њене енергије у себи. Када су почеле пробе и снимање, више нисам била Тамара него Силвана и успела сам то некако "изнутра" да донесем. Пријало ми је, и то ми је било најважније.

БЕЗ СЦЕНЕ СА СУПРУГОМ

* УЛОГУ у "Томи" има и ваш супруг, Петар Бенчина, и игра доктора који музичког боема лечи на ВМА.

- Нисмо имали заједничких сцена, јер се Петров лик појављује тек од деведесетих, када Силвана више није жива. Интересантно је да смо у тако великом пројекту обоје дочарали важне улоге, јер је посебан однос доктора и Томе битна линија приче. Можда ми је још лепше и драже што се Петар и ја појављујемо у два различита периода, а што ће наше улоге обележити филм. Иако се не срећемо у кадру, било је дана у којима смо снимали на истим локацијама.

*l Какав је тај Силванин сензибилитет о коме говорите?

- Врло је интересантна разлика између тога како се у јавности понашала и како су је људи видели, и тога како се заправо осећала у свом свету који није био идеалан и гламурозан. О Силванином приватном животу нисам много знала до снимања "Томе". Тада такве информације нису биле лако доступне. У медијима се више причало о послу него о интими. Данас је другачије и јавним личностима је много теже да сакрију свој приватни живот. Силванин пут је био тежак, иако је знала шта жели. Увек је била грациозна, осмехнута и дотерана, али носила је неку тугу и она је била пресудна да пева осећајно, да се њене песме по томе памте и да буде емоције. Од кафанске певачице постала је легенда чије песме, или бар једну, и дан данас свако зна. Чувена је реченица да нема велике уметности без великог бола.

* Да ли је Силвани као жени у оно време било теже у кафанском и музичком свету?

- Сигурно јесте. Она је снимала плоче и имала озбиљне хитове, али на почетку је певала у кафанама. Могла сам само да замислим, док сам снимала "Тому", колико је тај посао тежак. Требало је све издржати и остати достојанствен, а Силвана јесте у томе успела. И тада у кафанама, и касније на великим фестивалима и наступима, имала је енергију диве.

* Бројне кадрове у "Томи" поделили сте са Миланом Марићем који тумачи Тому Здравковића. Каква је била ваша сарадња? Како бисте описали однос ваших ликова?

- Као млађи, Милан и ја смо заједно играли у једној представи и ишли у школу глуме "Дадов", а познајемо се и са факултета. Наше добре енергије су се поклопиле, што је нарочито важно за однос Томе и Силване, који је био велико пријатељство и велика љубав. Кажу да је Тома био заљубљен у Силвану, али то не знамо. Између њих никада ништа није било, али је Силвана много волела Тому као човека, уметника, певача и пријатеља. Можда би Тома на свој животни пут ступио и да се Силвана није појавила, али она га је открила и увела у свет музике.

Тамара Драгичевић у филму "Тома" / Фото Александар Летић

* Филм "Тома" не приповеда само о великом певачу, него и о том времену и људима који су га окруживали, попут Мике Антића или Зорана Радмиловића.

- У Томино време велики уметници и озбиљне "фаце" седеле су у бифеима позоришта и у кафанама. Погледајте само која дружина се окупљала у "Атељеу 212". Не кажем да данас нема таквих уметника, али тадашње време било је потпуно другачије. Некад имам осећај као да му припадам и да бих се у њему још боље снашла и још више уживала. Зато волим да слушам приче старијих колега, као и својих родитеља и бака и дека. Замишљам, рецимо, како су изгледала дружења без мобилних телефона. Чини ми се да је живот био спорији и мирнији, а да се више уживало у тренутку, јер нисте истовремено били доступни на више страна.

* Како вам је било да отпевате неке од Силваниних чувених песама? Међу њима је и легендарна нумера "Ноћас ми срце пати".

- Било је веома захтевно, а продуцент и аутор музике за филм, Жељко Јоксимовић, одлучиће чији глас ће отпевати песме. Морали смо да научимо све нумере, отпевамо их и изнесемо као да је наступ уживо. Много је лакше када уђете у улогу и више не размишљате о томе како певате него певате из душе. Трудили смо се да приближимо наше певање Томи, Силвани, Лепој Лукић, Тозовцу, Цунету и другим певачима које смо играли. Сигуран хит у најави је нумера коју је Жељко урадио са Тозовцем. Та нумера, која дира душу, направљена је за филм "Тома", а наводни је стари хит који у дуету певају Тома и Силвана. Иако је нова, све је потпуно погођено и верујем да ће је публика везивати и за филм и за њих двоје. Отпевала сам песму "Ноћас ми срце пати" сама, али већи акценат ће бити на сцени у којој Тома ту песму поклања Силвани. То је битна прича, јер мења и њихов однос и Силванину каријеру.

* Радња "Томе" прати Здравковића све до последњих дана, али како је представљен крај Силваниног живота у 37. години?

- Силвана је, као што је познато, погинула 1976. године, а Томина каријера и живот су се наставили. У филму ће се видети и њена смрт у добро осмишљеној и изведеној, а пре свега врло емотивној сцени. Драго ми је што ће филм представити Тому Здравковића генерацијама које не знају много о њему или не познају његове песме. Иако се сада слуша нека друга музика, сигурна сам да ће Томина освојити срца тих младих људи. Филм ће свакако пробудити најтананију емоцију, која гађа право у душу, и нико неће остати равнодушан. "Тома" ће приказати време, које је сада већ епоха, као и битне људе, велике уметнике и много љубави. Тома је имао душу и филм највише о томе говори.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)