ЛОГИКА ТАРАБЕ ДОВЕДЕНА ДО АПСУРДА: Изложбом у "Хаосу, Никола Марковић заокружио трилогију

ИЗЛОЖБОМ цртежа и инсталација у галерији "Хаос", истакнути уметник средње генерације Никола Марковић (1976), доцент Факултета уметности у Нишу, носилац угледних ликовних признања, заокружио је трилогију "Или више ватре у слику или слику у ватру", која је и његов докторски пројекат, на београдском ФЛУ.

Фото Приватна архива

Аутор који је излагао у Италији, Немачкој, Аустрији, а дуже од деценије редовно сарађује са бечком галеријом Suppancontemporary, на актуелној поставци проблематизује питање (не)слободе. Односно, како каже у разговору за наш лист, током неколико последњих циклуса, заправо се бавио проблемом тоталитарне свести:

- Очигледно је да је то нешто што је обележило мој, наш живот, последњих тридесетак и више година - објашњава наш саговорник.

- Моја генерација је "најлепше" дане младости провела под санкцијама. Имао сам 33 године када су укинуте визе, а ево сада, десетак година касније, поново границе. Преко ноћи.

Фото Приватна архива

Специфичност овог времена је да делује као да су сада све наде погашене. Као да не постоји идеја да је могуће и другачије, боље живети. Као да је ово нека датост без почетка и краја. А како превазићи такву менталну и емотивну баријеру, то је велико питање.Циклус који ће бити изложен у "Хаосу" до 22. јануара, како указује Марковић, на идејном плану је већ био потпуно оформљен још пре глобалне ситуације са пандемијом:

- Сама ситуација је до те мере појачала значење да су ми многи посетиоци рекли да су изложбу доживели као неку врсту сублимације, надам се и катарзе, целе претходне године.

Иако претерана актуелност понекад може да штети самом раду, мислим да се овде десило сасвим супротно. Актуелна ситуација је додатно афирмисала значење наслова циклуса "Логика тарабе", која је овде присутна такорећи од када знам за себе. А сасвим извесно и пре тога. Ова ситуација је то у потпуности оголила, да не кажем довела до апсурда, прокламујући идеју социјалне дистанце - један метар добро, два метра боље.

Фото Приватна архива

Основа поставке, на којој спаја нове и класичне медије, јесте - цртеж, који за Марковића преставља основу ликовне, па и визуелне уметности, има слободарску природу и не приличи му било каква скученост, па ни заробљеност у једном медију:

- Следим ту његову логику. Дакле, он сам има потребу да изађе у простор, у неки други медиј... Ништа му није наметнуто. Све је то цртеж за мене. И идеја саме поставке је да та ограда истовремено буде и нешто што раздваја, али и спаја два медија: цртеж и инсталацију, цртеж и анимацију, инсталацију и анимацију.

Иронија и хумор су део начина изражавања овог ствараоца, о чему каже:

- Не каже се случајно да смех представља најкраће растојање између људи. Са иронијом је ствар ипак мало сложенија, и она често уме да доведе до неспоразума. За хумор се, са друге стране, каже да служи икључиво као нека врста вентила. Мислим да је његова улога ипак мало сложенија, односно амбивалентнија.

Хумор, сматра Марковић, помера неке границе, ствара простор и припрема терен за деловање, али од њега не треба очекивати немогуће:

- У стваралачком смислу, иронија представља моћно и важно средство, без којег је готово незамислива савремена уметност последњих стотинак година. Управо том својом амбивалентношћу, она, заједно са хумором, омогућава да се проблем сагледа из различитих углова и страна јој је свака ускогрудост и ограниченост - закључује наш саговорник.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације