ЛОНЦИ ИЗ ЗЛАКУСЕ БЛАГО ЧОВЕЧАНСТВА: Занат из околине Ужица уписан на листу нематеријалног културног наслеђа Унеска

Н. Јанковић - М. Краљ

17. 12. 2020. у 13:00

НАША земља јуче се четврти пут уписала на Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства и то лончарством из Злакусе, села у околини Ужица.

ЛОНЦИ ИЗ ЗЛАКУСЕ БЛАГО ЧОВЕЧАНСТВА: Занат из околине Ужица уписан на листу нематеријалног културног наслеђа Унеска

Стари занат преноси се с колена на колено / Фото Министарство културе

Али, то је и први наш упис остварен у домену занатских знања и вештина.

Одлуку је донео Унесков међувладин Комитет за очување нематеријалног културног наслеђа, на свом 15. заседању. Овај упис, истичу у Министарству културе и информисања, значајан је за међународну промоцију културног наслеђа Србије, али је и подстицај очувању традиционалних заната:

- Реч је изради керамичких посуда на ручном колу техником зидања, намењених термичкој обради хране, у селу Злакуса - пише у саопштењу Министарства, које је са Националним комитетом за нематеријално културно наслеђе и Националном комисијом за сарадњу са Унеском, донело одлуку о покретењу процедуре за упис Злакуског лончарства на Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства у циклусу 2019-2020.

Номинацију је припремио Центар за нематеријано културно наслеђе Етнографског музеја, у сарадњи са Музејом на отвореном "Старо село" Сирогојно и Удружењем лончара "Злакуса", а она у потпуности одражава принципе очувања нематеријалног културног наслеђа дефинисане Конвенцијом из 2003, јер представља важан израз идентитета једне средине. Сама техника израде ових посуда директно је повезана са сировинама које се могу наћи само у овом географском подручју.

Из Етнографског музеја јуче су поручили да ће ово међународно признање утицати на очување традиционалне вештине израде кермичких посуда од глине и калцита, јединствених за околину Злакусе.

- Знања и вештине израде се углавном преносе унутар заједнице, најчешће у оквиру самих породица, непосредним учешћем и радом са искусним занатлијама - каже се у саопштењу Етнографског музеја.

За оживљавање заборављене алхемије земље и ватре, посебне заслуге има Софија Бунарџић, академски сликар, оснивач Међународне колоније уметничке керамике Злакуса, пре скоро три деценије. Тада је у овом ужичком селу затекла тек петорицу преосталих грнчара, чији је занат сматран превазиђеним, без изгледа да ће традицију имати ко да настави.

Из године у годину, мењало се све: најпознатији уметници у овој области, са свих меридијана, долазили су у Злакусу, а пажња домаће и светске публике усмерена је на вредна остварења. Враћен је углед старом занату, а затим и уметничким облицима грнчарске вештине. Данас се грнчарством, на исконски, непромењен начин, баве десетине породица у овом селу и од овог посла живе.

СЛАВА, КОЛО И ГУСЛЕ

ЗЛАКУСКО лончарство, као традиционални занат, уписано је у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа још 2012. године. Пре њега на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства доспео је прво обичај прослављања породичне славе, 2014. године. Потом је пре три године уписано коло као традиционална народна игра, а 2018. и певање уз гусле, као део традиционалног усменог стваралаштва.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

КАДА ЈЕ РАК ПЛУЋА ИЗЛЕЧИВ? Докторка Ђурђевић дала одгоор на питање о страшној болести (ВИДЕО)