КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Минијатуре велеграда - Васа Павковић, "Ехо Београда"

Слађана Илић

15. 12. 2020. у 17:11

У књизи кратких записа Васе Павковића "Ехо Београда" заиста одзвања савремени Београд. Њихов приповедани центар су Кнез Михаилова, такозвана Штрафта, Улица Ђуре Јакшића, Обилићев венац, Чика Љубина и Змај Јовина, но, о сензибилитету и стању духа Београда сазнајемо и из минијатура које се одвијају у његовом динамичном, често нехармоничном, аритмичном крвотоку - у градском превозу.

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Минијатуре велеграда - Васа Павковић, Ехо Београда

Књига "Ехо Београда"

Атмосферу карактеристичну по живости, немиру и неспокојству преносе нам јунаци поменутих минијатура. То су сви они људи које и сами срећемо на београдским улицама, с којима се мимоилазимо, који седе по баштама београдских кафића, а на које најчешће не обраћамо пажњу и сами ужурбани, хитајући да испунимо све оно што чини наш дан.

За разлику од нас, бар од већине, приповедач чија су сва чула намерно отворена, упија слике Београда, његове грађане у свим ситуацијама које припадају "животу који је управо у току".

Тако он бележи све оно што има одлике конфликтности, неразумевања међу ближњима у различитим врстама релација - муж - жена, младић - девојка, пријатељи, али региструје и тренутке сагласности, понекад и страсти - које најчешће - некад спонтано, некад намерно - демонстрирају млади.

Осим односа међу људима који су транспарентни у вртлогу свакодневице, који се манифестују непосредно или путем мобилних телефона којима се непрестано комуницира у свакој ситуацији, на било ком месту, приповедач бележи и слике града које немају тон већ само слику. Тако из превоза, а у оквиру прозора, опажа безбрижног младића који се наг, не осврћући се на било шта или на било кога, креће по стану забављен за њега уобичајеним пословима. Такође из превоза, само сада другог, приповедач уочава старији брачни пар, помирен са животом и судбином, који на улици благим покретима исправља своје простирке спремајући се да проси.

Начин на који карактерише своје јунаке, и оне које чује и оне које само види, иако се они у великој мери самокарактеришу, показује велико интересовање приповедача за њих. Осим што опажа њихове покрете и изразе лица, осим што анализира ситуације у којима су се нашли, приповедач о њима размишља и када они више нису ту, када све сцене које су испуниле његов дан, као и дан велеграда, умину, када се он налази у миру своје собе, ван велеграда, у градићу посве другачијем од оног у који се свакодневно хита као у некакву радионицу у којој, најпре по животној нужности, свако нешто прави или поправља настојећи да у метежу, нереду испуњеном кучинама, и техничким уљем, покушава да нађе одговарајући шраф.

Дакле, у посве другачијем амбијенту приповедач сумира утиске дана, с великом емпатијом и према онима који му нису ближњи, а који су остали у оквирима ситуација и призора који ће ући у причу, који су у велеграду остали, јер вероватно и немају где другде. Но, та позиција и тај амбијент, који географски припада Средњој Европи, не чине приповедача спокојним - зато што он суштински припада велеграду - по различитим основама - најпре духовно, интелектуално, па и емотивно, и зато што је велеград у њему. Управо је сам приповедач пример како јак печат оставља велеград и како одређује биће чак и оног ко од њега има известан одмак, ко настоји да буде објективан и коме то у великој мери полази за руком.

Још један је разлог приповедачевог неспокојства и у повлашћеном амбијенту. Оно је у вези с нечим што у призорима забележеним у минијатурама није видљиво, али је присутно. То је све оно што чини контраст видљивом, а што духовно и појавно припада неким другим временима, када је Београд био свет, а када су његови грађани имали осећање сваковрсне сигурности и слободе. Данас је то осећање, како закључујемо на основу "Еха Београда", могуће, изгледа, још само за оног нагог младића, док је у својој соби, а који не усмерава свој поглед, ни ухо, на било шта што је напољу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

ИАКО је јуче многе крајеве наше земље изненадио снег, а температуре су се спустиле за читавих петнаест степени, за најпознатијег хватача змија из Владичиног Хана Владицу Станковића и јуче је било посла.

18. 04. 2024. у 09:40

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

ОВО су гробови мојих синова. Стојадина, рођеног 1979, који је погинуо на Кошарама и Стевана, две године млађег, који је 2002, возећи трактор нагазио на противтенковску мину коју су на путу у селу поставили Албанци. Овде на гробљу ми је друга кућа, а она у којој живим са супругом Миладинком Мицом и сином Дарком је неколико километара одавде. И, док сам жив са Косова и Метохије селити се нећу, чуваћу свој дом и гробове синова.

18. 04. 2024. у 10:45

МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ? Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

"МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ?" Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

ЈЕДНА опаска легендарног музичара Момчила Бајагића Бајаге током промоције реиздања прве плоче Бајаге и Инструктора "Позитивна географија", забележена камером РТС-а, постала је вирална на друштвеним мрежама.

18. 04. 2024. у 10:17

Коментари (0)