НОВЕ ЗВЕЗДЕ КЛАСИЧНЕ МУЗИКЕ: "Новости" са младим виртуозима Кристином Васић, Ланом Зорјан, Петром Спасојевић и Вуком Вукајловићем

Јелена Бањанин

13. 12. 2020. у 16:37

ВИРТУОЗНИ Кристина, Лана, Петра и Вук освајају и жири и европску телевизијску публику у такмичењу младих талената "Виртуози В4+".

НОВЕ ЗВЕЗДЕ КЛАСИЧНЕ МУЗИКЕ: Новости са младим  виртуозима Кристином Васић, Ланом Зорјан,  Петром Спасојевић и Вуком Вукајловићем

Новости

Овај шоу програм већ шест година постоји у Мађарској, а ове године проширен је и на земље Вишеградске групе, Пољску, Чешку и Словачку, као и на Србију, која је специјални гост. Под слоганом "Свирамо заједничким језиком" наступило је двадесет одабраних музичких талената.

Жири су чиниле звезде класичне музике из земаља учесница. Српски представници у жирију били су Силвана Грујић и прослављени виолиниста Немања Радуловић, а у суперфиналу ће председавати велика светска звезда, оперски певач и диригент Пласидо Доминго. На Другом програму РТС данас у 17 часова можете видети трећу, ревијалну епизоду, док ће суперфинале, у којем ће бити изабран по један победник из сваке земље, бити емитовано у петак, 18. децембра од 22 часа.

ВУК ВУКАЈЛОВИЋ (15), ГИТАРИСТА ИЗ БЕОГРАДА

СВИРАМ СОНАТЕ, А ОБОЖАВАМ "МЕТАЛ"

КАДА је Вук имао четири године, деда му је купио први сет бубњева, а теча га је научио почетним тактовима. И за ту љубав, и за ону гитарску, могао би се "окривити" бенд "Слипкнот" који слуша од малена.

- На "Јутјубу" сам случајно налетео на снимак руског класичног гитаристе Ровшана Мамадкулијева и потпуно се одушевио. Свирао је композицију "Гран Јота" од композитора Франциска Тареге. Пожелео сам да и ја једнога дана свирам тако и мислим да сам на добром путу. Можда је тешко разумети што свирам класичну музику, а слушам метал. Добра композиција је таква ма којем год музичком жанру припадала - каже Вук.

Вук Вукајловић

Велико му је задовољство да вози скејтборд. Наглашава да за успех у музици није довољно да је волите и много вежбате.

- Морате да нађете времена и да прочитате неку књигу, да одгледате добар филм, или позоришну представу. Публика осети док свирам и када сам нервозан и када се заљубим. Други би професори вероватно бранили вожњу скејтборда, али не и Лазар Остојић. Он је пре свега добар човек и поред музике којом се бавимо, научио ме је много чему другоме - прича Вук.

Мало је недостајало да крене путем друге уметности, цртања, које је заволео када је кренуо у школи. Ипак, љубав према музици је превагнула:

- Касније сам цртао стрипове са мојим измишљеним јунацима, а тема је углавном била научна фантастика. Чак и данас нацртам портрет неког од тих ликова.

Додаје да није веровао да ће га мађарски жири изабрати:

- Када су ме обавестили, био сам и срећан и поносан. Након емитовања првог полуфинала "Виртуоза В4+" позвало ме је и неколико професора са европских академија. Изненадило ме је колико мојих вршњака прати ову емисију.

И њему је велики подстицај дао Немања Радуловић:

- Слушао сам га када сам имао 10 година и сећам се да сам помислио како би било баш супер да га једног дана упознам. Само пет година касније, доживео сам да изађем на сцену, одсвирам композицију и одушевим Немању. Већ маштам како са њим на некој великој сцени и са симфонијским оркестром свирам Concerto de Aranjuez Adagio од Хоакина Родрига.

КРИСТИНА ВАСИЋ (8), САКСОФОНИСТКИЊА ИЗ ПАРАЋИНА

СА НОГУ ЈЕ ОБОРИЛА И ДОМИНГА

КРИСТИНА има само осам година и њен омиљени инструмент је саксофон. Успешно се надметала на неколико међународних такмичења и доказала се на најпрестижнијим такмичењима у Србији, где држи рекорд - најмлађи је награђивани саксофониста у нашој земљи. Најмлађа од свих била је и на такмичењу "Виртуози В4+". Њена мајка, Милица Пошарац Васић, клавирски сарадник у МШ "Миленко Живковић" у Параћину, током трудноће је била музичка пратња баш саксофонистима. Тада је Кристина први пут "чула" звук свог будућег инструмента, а већ са три године натерала је маму да из школе понесе велики алт саксофон.

Кристина Васић

- Дошла сам са мамом у музичку школу и наставник Тома Милосављевић ми је први пут показао саксофон. Сећам се да је био много велики и да је имао пуно клапни. Иако је био стар и рђав, мени се одмах допао. Одушевила сам се када сам први пут добила тон. Музика је мој други живот, и кроз њу осећам велику радост - каже Кристина.

Она је у Будимпешти извела Милосављевићеву обраду композиције "Караван":

- Наставник ми је велика подршка. "Караван" описује мој пут од Србије до Мађарске. Била сам срећна што ћу ићи у Будимпешту, био је то најлепши осећај на свету.

Жирије у Београду и иностранству малена Кика задивила је могућношћу да свира дуге тонове. Док су се низали коментари о њеној нежној појави која "одува" силином којом свира саксофон, плишана куца Фића пратио ју је у стопу:

- Познанство са Немањом ми је било невероватно, поготово што ми је дао да пробам његову виолину. Највише сам се зближила са Петром и Вуком. Са осталим музичарима ми је било тешко да се дружим због језика, али су сви били много добри.

Кристинин отац Бобан каже нам да се много тога позитивног дешава након њеног наступа у "Виртуозима В4+":

- Пласидо Доминго је послао писмо. Један портал је јавио да им се никада није десио толики број прегледа за 24 часа на неку објаву као што је за Кику. Из Туристичке организације су поставили билборд са Кикином сликом. Хвала им свима.

ЛАНА ЗОРЈАН (12), ВИОЛИНИСТКИЊА ИЗ НОВОГ САДА

НЕМАЊА МИ ДАЈЕ ЗЛАТНЕ САВЕТЕ

ЛАНА је виолинисткиња из Новог Сада, недавно је напунила 12 година, а до сада је освојила више од 40 првих награда на међународним такмичењима. Звуке виолине упијала је од најранијих дана захваљујући мами Арабели, која је током трудноће свирала у Војвођанским симфоничарима, и тати Владимиру, који и даље наступа у опери СНП. Први пут је виолину засвирала у четвртој години.

Осим у родитељима, Лана ослонац проналази у професорки Ивани Аћимоски Жикић, која предаје на ФМУ у Београду.

- Имала сам само шест година када сам свирала на Међународном фестивалу гудача у Нишу, где је свирала и Иванина ћерка. Тамо смо се упознале, и Иванин муж Урош Жикић је понудио мојој мами да нам уступи виолине из његове колекције. За нас је то био дар са неба, јер сам ја била мала и требало је набавити много виолина које би "расле" уз мене. До сада сам променила седам виолина - прича Лана.

Лана Зорјан

У мају, док је током карантина чекала да се такмичења наставе, написала је прву композицију, Little virtuoso:

- Наставница ликовног ми је послала текст конкурса Министарства просвете и желела сам да се опробам. Када смо дело поставили на "Јутјуб", мами се јавила директорка такмичења "Оскар Ридинг" из Словеније. У нотном запису нам је помогао мој дека Нице Фрациле, послали смо дело и освојила сам златну медаљу у својој категорији и специјалну награду "Оскар Ридинг".

Талентована Лана каже да себе није видела ни у четворо најбољих из Србије:

- На аудицији у Београду први пут сам учествовала на такмичењу у коме су сви инструменти и сви узрасти у истој категорији. У нашој земљи има много сјајних младих талената

Напослетку је добила највише гласова од европске публике.

Наш прослављени виолиниста Немања Радуловић имао је само речи хвале за Ланино извођење:

- Било ми је невероватно да уопште имам могућност да свирам уживо пред Немањом Радуловићем. Јутро после полуфинала послао ми је дивну поруку подршке и похвале за моје свирање. Од тада се дописујемо, шаљем му моје нове снимке, а он ми даје златне савете за даљи рад.

ПЕТРА СПАСОЈЕВИЋ (15), ПИЈАНИСТКИЊА ИЗ КУРШУМЛИЈЕ

НОТЕ СУ МЕНИ СВЕ У ЖИВОТУ

ПЕТРА је пијанисткиња, има 15 година, многобројна признања и написане композиције. Њен животни почетак био је, међутим, трновит. Као превремено рођено дете оболела је од тзв. инкубаторског слепила. Због потребе за специјалним образовањем са шест година преселила се из родне Куршумлије у Нови Сад. Свет црних и белих дирки одшкринуле су јој играчке клавири, а са 10 година је почела да свира.

- Звук клавира ми се одувек допадао. Његову пуну моћ открила ми је професорка Ана Фрлин када сам кренула у музичку школу. Музика је мени све у животу. У њој сам пронашла начин да се изразим и у она ме испуњава и обогаћује - каже Петра.

Петра Спасојевић

Универзални језик музике не упија преко нотних записа већ само по слуху, у чему јој професорка свесрдно помаже:

- Многе музичке ознаке у Брајевом писму не постоје. Онај ко записује композиције врло често их сам смишља. Музичке литературе на "Брају" има веома мало. Имам, срећом, апсолутни слух и добро памћење, па ми је сада лакше у односу на друге слепе људе који се ослањају само на Брајево нотно писмо, али знатно теже у односу на људе који виде.

Петра је до сада компоновала преко сто дела.

- У свет композиције увела ме је професорка Доротеа Вејновић која ради на Академији у Новом Саду. Инспирација је свуда око мене. Налазим је у природи, најчешће у ономе што осетим, што доживим - истиче Петра.

Међу Петрине посебне доживљаје могу се убројати специјална награда за ауторско дело коју је освојила са 11 година за прву композицију, као и такмичење "Виртуози":

- Била сам веома срећна што ми је указана част да представљам Србију, и што је рад моје професорке и мој запажен и награђен. Надам се да ће ми "Виртуози" у будућности отворити нове могућности за наступе - каже.

Један такав позив уследио је већ на самом такмичењу -Немања Радуловић позвао ју је да деле позорницу Коларца:

- Нисам могла да верујем да се то мени дешава. Емоције су ме преплавиле. У Немањи сам видела великог човека, коме је породица на првом месту у животу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)