НАУКА У СЛУЖБИ КУЛТУРЕ: Како се баштина може сачувати и уз помоћ јонизујућег зрачења

М. А. К.

04. 12. 2020. у 12:30

НАУКА У СЛУЖБИ КУЛТУРЕ: Како се баштина може сачувати и уз помоћ јонизујућег зрачења

Фото: Printskrin

ЈЕДНА од тема овогодишње конференције "Нуклеарна сигурност данас", у организацији Директората за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије (СРБАТОМ) и Института за нуклеарне науке "Винча", коју је отворила потпредседница Владе и министарка културе и информисања Маја Гојковић, била је примена зрачења за анализу и очување културне баштине.

 О овој теми говорили су Велибор Андрић и Слободан Машић, са Института за нуклеарне науке "Винча" и др Владан Десница, са Академије ликовних уметности Свеучилишта у Загребу.

Јонизујуће зрачење, које је до сада највећу примену имало у медицини и индустрији, како је објаснио Велибор Андрић, у последње две деценије има значајну улогу у проучавању предмета културног наслеђа, чему је нарочито допринео развој савремене електронике и различитих аналитичких инструмената.

- Један од немерљивих ефеката коришћења јонизујућег зрачења је то што анализа не мора бити заснована само на ономе што видимо голим оком. Та продорност зрачења има могућност да се анализирају и они делови који нису одмах видљиви - истакао је Андрић, образлажући то на два примера: слици Винсента ван Гога "Бусен траве", али и примеру иконостаса некадашње српске цркве у Вемену, у Мађарској, тачније, његових двери које се данас налазе изложене у Регионалној српској црквено-уметничкој збирци у Печују.

Према његовим речима, научници су открили да Ван Гогова трава испод себе крије женски лик, када су радили мапирање одређених хемијских елемената који су били у основи пигмената. Потом је на основу података добијених скенирањем реконструисан скривени цртеж.

НОВА ОБЛАСТ - АРХЕОМЕТРИЈА

ПРИМЕНА јонизујућег зрачења у проучавањеу баштине довела је и до појаве нове научне области, назване археометрија. Она повезује сва знања из природних наука попут физике, биологије, хемије, геологије са знањима из друштвених наука, попут археологије, историје, историје уметности.

У проучавању културног наслеђа, уз јонизујуће, најчешће се користи рендгенско зрачење, али и гама-зраци, електрони, протони, па чак и неутрони.

- Ово не би било могуће ниједном другом техником сем применом јонизујућег зрачења које омогућује да се продре кроз тај први видљиви слој и да се добије информација о оном слоју који се налази испод оног који видимо голим оком - нагласио је Андрић.

У нашој баштини анализиран је централни део иконостаса православне цркве у Вемену.

- Радиографија је показала да се испод онога што се сад види као насликана икона на тим дрвеним вратима, крије оригинални изглед тог уметничког дела. Тада је након примене радиографије, покушано да се на неки начин покаже шта је то што је испод. Одлука да ли ће да се скине тај површински слој или ће да се сачува овај данас видљив, донета је на основу тога што се показало да је могуће уклонити тај пресликани слој и да се на неки начин открије или изложи данас јавности оригинални изглед врата - навео је стручњак из "Винче".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)