ЗИМА НАШЕГ НЕЗАДОВОЉСТВА
Зима нашег незадовољства, засад, као да ће вечито трајати. И то је најтежи пораз који су нам нанели бахати непријатељи: онеспособљавање за рад, за прибрано расуђивање, за пријатељевање, за љубав, и неверица да ће икада завладати Шекспиров glorious summer – плодородно, радосно лето
Ово је зима нашег незадовољства“ (Now is the winter of our discontent) – речи су којима Војвода од Глостера, у првом призору првог чина „Ричарда Трећег“, предочава атмосферу историјског собитија с краја 15. века. Моћна шекспировска формулација ми се, у последње време, врти у глави као дијагноза стања и односа у нашем поднебљу. Студен се увукла у тло, у ваздух, у речи и у душе. Свако сваком стоји на жуљу, а највише сметају они на управним положајима: криви су зато што су највидљивији. Од главе риба смрди, од главе се шире и мразна струјања, и ка њој се враћају.
Богу хвала, немам ближих веза са владајућим структурама, па ни са заклетим критичарима власти, али опет, хтео – не хтео, пратим шта се на јавној сцени говори и чини. Једно од пратећих зала пандемије јесте повећана упућеност на ТВ канале. Код једног дела високо освешћене елите нетрпељивост је добила размере болесне опседнутости. Само да се отарасе врха и врховника, па да гране пролеће. Усредсређивање на једну, непомичну тачку, комотна је олакшица гледања и суђења. Увид у целину отупљује оштрину закључака. У оптужницама свакако има и заснованих налаза, али су они толико затрпани полуистинама и злонамерним лажима, загађени нетрпељивошћу и надменошћу тужилаца, да се у том мутљагу губе рационална језгра оправданих замерки. Сваку силу, сваку власт, осећамо као потенцијалну опасност, као претњу слободи човека-појединца; овде се, међутим, не зна ко је силнији и осионији, они на врху, или они који им, одоздо и са стране, загорчавају живот. По том схватању, властодршци, као и они који су их изабрали, заслужују презир наше елите. Отпор „популизму“, у свету као и код нас, води се са очигледних, мада прећутних антидемократских позиција. Vox populi се, у вредносном систему наших мудраца, као и на светској берзи, котира веома ниско. И то је оно што код мене буди нагон солидарисања са нишчима и презренима. Да, они су често без зуба, без вишег образовања, али, зато, имају веома развијено чуло мириса: носом утврђују ко им је близак, коме да дадну подршку. Елита би најрадије линчовала њиховог изабраника кад већ не може и њих да некуд протера.
Није лако нашој самопроглашеној елити. Уздигла се над већином неспособном да плати високе цене стоматолошких услуга, па голим вилицама жваће тврд и тешко зарађен хлеб, срећна кад и то има. Немоћној уза сву мондијалистичку и еврофилску надмоћ, остало јој је да изриче кратке осуде, док се окривљени брани са епском опширношћу, кафански узбуђено и детињасти искрено, уместо да стисне зубе и гледа своја посла.
Суживот повлашћених са неважнима, напредних са назаднима, није лак и једноставан. Расцеп изазван грађанским ратом 1941–45. наставља се са отвореношћу коју су некадашњи усрећитељи прикривали. Еманциповани интернационалисти већ су закорачили у срећну неолибералну будућност, док заведена маса тапка у мраку заосталости. Незадовољство је свеопште, неразумевање двострано и вишестрано. Мрзитељи владајућих прилика су се распојасали, у неким дијалозима и монолозима присуствујемо провали хистеричне нетрпељивости и очајничког радовања општој пропасти.
Кривицу, ипак не треба тражити искључиво у сировим наравима појединаца. Објашњење мора узети у обзир спољни фактор, који је погоршао оштру континенталну климу. Зграда друштвене заједнице је пољуљана, прозори разлупани, кров прокишњава, међе су поремећене, и за све то се окривљује домар, надзорник запуштеног имања. Пола века живота у неслободи, навика самообмањивања и заташкавања истине, зла срећа и небудност увалили су нас у беспуће запечаћено освајачким походом највеће силе света којој смо се, у једном тренутку, нашли на путу. То земаљско божанство одлучило је да нас, успаване мегаломанским замишљањима, уразуми, и лупило нас је маљем по глави. Јадан њен званичник, тренутно на врхунцу своје каријере, уочи казнене експедиције, 19 земаља Слободног Света, поручио је да all Serbs should be placed in Nazy-style concentration camps („све Србе треба утерати у концлогоре нацистичког типа“), док је један други званичник из исте земље обећао да ће нас вратити у камено доба.
Што нам је намењено, то смо добили, и добијено до данас вучемо на грбачи. Логор је модернизован, решетке се не виде, оне су нам усађене у душе, а у гасне коморе је убачен осиромашени уранијум са продуженим деловањем. Чувари су добровољци домаће лозе, уверени да смо добили што смо заслужили. Неки су и плаћени, мада би они радили и без такве надокнаде: част је служити моћним човекољупцима пуним разумевања за нашу историјску судбину, уз посебно уважавање Косовског мита.
Зима нашег незадовољства, засад, као да ће вечито трајати. И то је најтежи пораз који су нам нанели бахати непријатељи: онеспособљавање за рад, за прибрано расуђивање, за пријатељевање, за љубав, и неверица да ће икада завладати Шекспиров glorious summer – плодородно, радосно лето.
(ПЕЧАТ/Милован Данојлић)
Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна
У ПОТРАЗИ сте за станом у центру града који је довољно изолован од градске вреве, окружен зеленилом и реком, а с друге стране вам је подједнако важно да кварт има одличне саобраћајне везе са свим деловима Београда?
18. 04. 2024. у 10:00
БОРБА ЗА ПРВИ КОРАК И ДАЉЕ ТРАЈЕ: Меридиан фондација још једном помаже лечење Анастасие Митић (ВИДЕО)
АНАСТАСИА Митић је дете које многи у њеном окружењу називају “малим херојем” и чију животну причу прати непрестана борба од самог тренутка рођења.
13. 04. 2024. у 10:00
ТРЕЋА НЕДЕЉА У ЗАВОЈИМА: Нина показала ране на ногама
ГЛУМИЦА Нина Јанковић доживела је неугодну повреду.
22. 04. 2024. у 10:38
Коментари (0)