ИНТЕРВЈУ Иван Тасовац: Концерти без публике нас приближили новој генерацији

В. Самарџић

29. 11. 2020. у 17:00

ИНТЕРВЈУ Иван Тасовац: Концерти без публике нас приближили новој генерацији

Фото М. Ђоковић

НЕ постоји проблем који не може бити и изазов, а криза прилика за одличну шансу.

То нас не сврстава у опортунисте ако имамо пред собом јасну визију, као што је филхармонијска, да повезује и буде тачка сусрета свих, без обзира на околности и различитости у генерацијском, социолошком, географском и сваком другом смислу. Још једном се испоставило да је господин Черчил и те како знао шта прича када је саветовао да се никад не пропушта добра криза.

Овако, у разговору за "Новости", Иван Тасовац дугогодишњи директор Београдске филхармоније, оцењује неуобичајену концертно-филхармонијску сезону у доба епидемије вируса корона.

СВЕ ЋЕ БИТИ У РЕДУ

о A ПРАТИТЕ ли рад научника на вакцини против ковида 19, размишљате ли о глобалним трендовима мимо музике, постизборној математици у САД, како видите свет данас, те нас у њему?

- Као типичан Србин, стручњак сам за све глобалне трендове и тенденције, од електорског колегијума до "Фајзерове" вакцине. Као директор Београдске филхармоније, имајући у виду љубав и посвећеност музичара према свом послу, стрпљење и оданост публике, као и њихову међусобну захвалност, знам да ће све бити у реду.

о На питање шта је кључна последица пандемије и "нове нормалности" по музичку уметност и очекује ли да ће се ствари вратити "на старо", или ће у будућности изгледати другачије, искусни менаџер у култури верује у крајњи резултат који произлази из обе нормалности:

- Концерти без публике, као једна од пракси које смо виђали, успостављају нове парадигме, у крајњем исходу потпуно бесмислене и неодрживе. Али, с друге стране, дигитални "кик" који смо сви добили, убрзао је не само производњу другачијег садржаја, већ и довео до тога да га публика напрасно прихвати, што раније није био случај, поготово када су у питању старије генерације. Истовремено, "нова нормалност" и алати којима се у њој служимо, директно нас приближавају дигиталној генерацији која не познаје свет без екрана, и до које не бисмо могли да дођемо "традиционалним" путем.

АУТЕНТИЧНО Београдска филхармонија поклонила грађанима концепт "Музика свуда", Фото М. Ђоковић

о Ваша креативност и иновативност нашла се пред новим изазовима којима сте и те како успели да одговорите, између осталог и пројектом "Музика свуда" - кроз који су ваши музичари успели да се, и физички, приближе људима доводећи музику на најнеочекиванија места?

- "Музика свуда" је концепт наслоњен на идеју - ако не можете сви у Београдску филхармонију, доћи ћемо ми тамо где сте ви. Ово је прави пример филхармонијске мисије у приближавању класичне музике људима и ширењу њене публике на природан, што би дигиталци рекли "органски", начин. Када вашу музику чује више од 250.000 људи док се возе у, рецимо CarGo возилима, или када се неколико сати музике дневно слуша у више од 200 различитих пословница и исто толико продавница широм Србије, долазите и до оних којима раније то није био избор, док им откривате свој свет на другачији начин. "Музика свуда" потпуно редефинише појам концертног простора, али не ради се само о слушању музике, већ о осећају посебности које нам то искуство даје. Готово баналне дневне активности постају одједном другачије и специјалне као што је то одлазак на концерт. Сви ови кораци нас приближавају стварању платформе за дигиталну концертну дворану, што нам је наредно у плану.

о Како сами функционишете током ове чудне године, приватно и пословно, колико сте физички присутни у здању БГФ...?

- Функционишем, мање-више, као и већина грађана Београда, Њујорка, Чапљинца или Бање Звонце, пре свега забринут за здравље својих најближих и са надом да ће нам вакцина донети могућност да се без страха рукујемо и без маски разговарамо. Састанци преко "нета" су одавно постали пракса у Филхармонији, тако да то за мене и није била нека нарочита промена, за разлику од недостатка гужве пре и после концерата и овација публике на које сам као и сваки филхармоничар, са ове или оне стране сцене, навикао.

о Са колико пажње, и из колике близине, посматрате збивања, акције, сада и промене у Министарству културе? Да ли сте и у једном тренутку осетили потребу да реагујете поводом неке од одлука претходног министра, и шта очекујете од његове наследнице која функцију преузима у одиста деликатном тренутку?

- Будимо реални, у Србији не постоји ниједан тренутак који није био или неће бити деликатан. Маја Гојковић је искусна политичарка и прва министарка културе која је истовремено и на позицији потпредседнице у Влади Србије - што је, све заједно, добра ствар за културу. А што се претходног министра тиче, било је много разлога да реагујем на његове одлуке, али то нисам чинио зато што мислим да је непристојно коментарисати одлуке свог наследника на некој функцији, као што су то олако чинили неки од мојих претходника када сам ја био у питању.

о До које мере успевате да (ис)планирате предстојећу сезону, шта са сигурношћу можете да најавите својим слушаоцима и претплатницима, која имена или циклусе?

- Са сигурношћу не можемо да најавимо ни следећу недељу, што не значи да не радимо на томе. Мислим да је највећи успех Београдске филхармоније то што се брзо адаптирала на најнеобичније услове рада и то напуштајући свој најтемељнији принцип и основни квалитет - планирање. Снага великих је да се одрекну онога где су најбољи и опробају се у сасвим новој дисциплини, ако то прилике захтевају.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)